Седница Епархијског савета Епархије шумадијске

Published On: 04/03/2021

У дану када Црква прославља Светог Мелетија Антиохијског, великог претходника и учитеља Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог, 25. фебруара 2021. године, у Владичанском двору у Крагујевцу одржана је седница Епархијског савета Епархије шумадијске на којој су чланови тог високог органа епархијске црквене самоуправе разговарали о свему што је остварено у свим доменима црквеног живота у Епархији шумадијској током 2020. године.

Пре радног дела, чланови Савета учествовали су у светој Литургији коју је, у крагујевачкој Саборној цркви Успења Пресвете Богородице, служио Његово Преосвештенство г. Јован, Епископ шумадијски. Током Литургије произнесене су молитве Призива Светог Духа за благословен рад пленарног скупа.

Преосвећени Владика г. Јован је најпре упознао чланове Савета да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању од 18. фебруара 2021. године изабрао досадашњег Митрополита загребачко-љубљанског г. Порифирија за Патријарха српског. Тим поводом Епархијски савет Ешархије шумадијске упутио је Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију честитку поводом избора за предстојатеља Српске Православне Цркве.

Затим је епископ Јован говорио о искушењима историјских размера која су настала због епидемије још увек присутне заразне болести, истичући да је Црква позивала вернике да чувају своје здравље и свој живот, да чувајући друге поштују светињу живота, сведоче љубав према ближњем и према Господу који је сам живот. У том смислу Епархијски савет је упутио захвалност нашим лекарима и свом медицинском особљу на надљудским напорима које улажу у борби против короновирусне заразе.

Сумирајући потом свој архипастирски рад у 2020. години, односно Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт, Епископ је указао да су актуелне друштвене и економске прилике утицале на остварено у парохијама и манастирима, али постигнуто сведочи да је брига о спасењу народа Божјег свакодневна брига свих пастира у Шумадијској епархији.

Архипастир Епархије шумадијске као најбитније у своме служењу током прошле, двадесет осме године архијерејске службе истиче да је одслужио 325 светих Литургија на којима је верне кроз проповеди на Јеванђеља поучавао смислу и начину хришћанског живота позивајући их да буду савршени као што је савршен Отац на небесима и показујући да је с нама Бог.

Владика је прошле године, поред дужности члана Светог Архијерејског Синода, Великог црквеног суда, Управног одбора ,,Човекољубља“, председника Комисије за праћење и реализацију пројекта и радова у ентеријеру Спомен храма Светог Саве, а након упокојења патријарха Иринеја и дужности администратора Архиепископије београдско-карловачке, освештао једну новоподигнуту цркву (Преподобне матере Параскеве у Надрљу), један темељ за нови храм, две палионице свећа, крстове за две цркве, звона за три храма, три иконостаса, фреске за три цркве, седам икона, један парохијски дом, један трпезар, темеље за један манастирски конак и за један парохијски дом. Двадесет пет храмова и петнаест парохијских домова је у изградњи, док се започињу и нови црквени објекти.

Епархија је у 2020. години добила и новорукоположене пастире на њиви Господњој: три ђакона, три свештеника, једног јерођакона и једног јеромонаха. Четири кандидата су рукопроизведена у чин чтеца. Одликовано је и више свештеника, двојица напрсним крстом, шесторица протојерејским чином и један достојанством протонамесника. У први разред богословија Српске Православне Цркве за школску 2020/2021. годину примљено је шест ученика, док је њих девет завршило ову школу. На Богословском факултету од 2020. године студира још дванаест полазника, а један свршени студент је уписао постдипломске студије.

Епископ је обавестио чланове Савета да у Епархији има довољно кандидата за рукоположење и то оних који су завршили Богословски факултет.

Тренутно, Епархија има 213 парохија. Њих седам се опслужује због малог број житеља, а тренутно су четири упражњене (Орашац, Буковик, Лоћика и Лапово). Епархија има 202 свештеника и 18 ђакона активних на парохијама, који богослуже у 137 парохијских цркава и у 84 филијална храма. Свештеници у скоро петини парохија примају дотације из Фонда за помоћ свештеницима на сиромашним парохијама.

Констатовано је и да је монашки живот у двадесет четири манастира, дванаест мушких и дванаест женских, примерно уређен.

Као признање добротворима и приложницима цркава и манастира током 2020. године додељено је осам ордена Светох новомученика крагујевачких, девет ордена Вожда Карађорђа, 37 архијерејских грамата признања, 22 архијерејске грамате захвалности и 47 архијерејских захвалница.

Верску наставу у 91 основној и 33 средњих школа изводи 138 вероучитеља. Ову наставу похађа преко шездесет одсто ученика.

Епархијски расходи током 2020. године покривени су планираним приходима. Томе је пре свега допринело изузетно успешно пословање централног епархијског продајно-складишног центра који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот.

Све ове чињенице из експозеа Његовог преосвештенства г. Јована наишле су на одобравање и похвалу свих чланова Епархијског савета, уз појединачна залагања да се и даље верски живот у Епархији заснива на овим добрим примерима архипастирског старања.

Знатан део свог излагања на седници Епархијског савета владика Јован је посветио бризи Цркве, односно Шумадијске епархије за породице и појединце који имају егзистенцијалне тешкоће, материјалне или духовне. Кроз осам епархијских фонодова и преко “Човекољубља” обезбеђује се материјална и финансијска помоћ потребитим, али се врло плодотворно сарађује и са установама које се старају о грађанима са посебним потребама. Такође, и заједница “Земља живих” у Брајковцу, у којој под црквеним надзором живе млади са наркоманским искуством, има посебну пажњу, како у смислу духовне утехе, тако и што им се обезбеђују одговарајући услови за живот.

Изузезетно позитивне резултате показује и Дом Светог Василија Великог у Маршићу, који је основан пре неколико година у којем свакодневно свој мира налази више десетина деце са посебним потребама.

И сви фондови који функционишу у оквиру Шумадијске епархије, истакнуто је, испуњавају своје циљеве и доприносе да се умање све недаће неповољних економских околности.

И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи “Каленић”, излажење епархијског часописа “Каленић”, функционисање епархијске радио станице Златоусти, функционисање предузећа “Црквене шуме” и делатност хуманитарног фонда Доброчинство, добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета уз истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.

Информативна служба Епархије шумадијске

Извор: Епархија шумадијска

Повезане вести