Слава Богословије Светог Саве у Београду

Објављено: 10 маја, 2022Прегледано: 199

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, уочи дана када се Црква сећа Спаљивања моштију Светог Саве, у заветном Саборном храму посвећеном првом Архиепископу српском, служено је празнично бденије у молитвеном присуству пресвећене господе епископа топличког Јеротеја, хвостанског Јустина и марчанског Саве. 

Богослужењу су присуствовали многобројни бивши и садашњи ученици Богословије Светог Саве сабрани поводом славе тог знаменитог црквено-просветног завода.

Уследио је богат програм свечане академије у крипти Светосавског храма у организацији професора и ученика најстарије школе у Београду. Водитељ програма била је гђи Зорана Коршош Николић, драмски уметник г. Виктор Савић је извео рецитале о историји славног богословског училишта, док су полазници Музичке школе Мокрањац и многобројни гости из света уметности употпунили свечано празнично вече.

Свечаној академији су присуствовали пресвећена господа епископи топлички Јеротеј, хвостански Јустин и марчански Сава, који се сабрању обратио преносећи молитвене поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, који се тог дана налазио у канонској посети Епархији милешевској:

-Ваша Преосвештенства, високопреподобни и високопречасни оци, уважени оче ректоре, даме и господо професори, драги ђаци Богословије Светог Саве, браћо и сестре, Христос васкрсе! Изузетна је радост и част да вас, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (и у своје лично име), поздравим на почетку ове свечане академије поводом славе најстарије образовне институције града Београда, Богословије Светог Саве. Лик заштитника ове богословске школе, Светог Саве, првог Архиепископа српског, је наша неисцрпна тема. Он је тврди и постојани стуб нашег духовног, националног и културног идентитета. Своје пастирско дело засновао је на дубоко искреној духовној бризи за свој народ и његове потоње нараштаје са циљем да се у срце сваког верујућег Србина утка неугасива искра истине православља. Сваки његов боравак у Светој Гори, Никеји, Палестини, Египту и другим местима допринео је да најдивније нектаре хришћанске мудрости, које је тамо стекао, инкорпорира у живот Срба свога времена. Такође, говорећи о Патрону ове свете школе можемо истаћи да његово дело, дакле, дело Светог Саве, превазилази оквир времена његовог деловања. Када ово кажемо, имамо на уму плодове његовог труда за српску Цркву и наш српски народ које и ми данас убирамо, осам векова након његовог живота и деловања. Један од многих доприноса који је нераздвојив од његове личности  јесте везан  за домен образовања,  како у његовом духовном, тако и у профаном аспекту. Зато је и назван од стране свог ученика Теодосија просветитељем и учитељем пута који води у живот (Тропар светога). Није лоше напоменути да је данас неретка појава да образовне институције попут наше Богословије, факултета као и основних и средњих школа носе његово име и имају га као свог молитвеног заступника.

-Као школа за свештеничке кандидате, Прва Богословија у Србији, основана је давне 1810. године заслугом Доситеја Обрадовића, док свој данашњи назив добија након реформе 1900. године. Током своје историје и деловања пребродила је многа искушења која су задесила нашу отаџбину услед специфичних друштвено-политичких околности које су се одразиле и на духовно стање у нашем народу. И упркос томе, она врши поверено јој дело кроз послушање нашој Светој Цркви. Као школа изнедрила је завидан број свештенослужитељâ олтара Божијег, образованих богословâ и професорâ који су након стицања образовања у овој школи сејали семе Јеванђеља Христовог у нашем благочестивом народу. Уз мноштво својих ђака светосаваца, дело и мисију ове школе вршили су и еминентни професори Богословије који су свој живот уткали у живо Тело Христово. Од многобројних личности поменућемо само две: један од њих је потоњи Епископ далматински Никодим Милаш, који је оставио неизбрисив печат у сфери канонсог права Православне Цркве. Други је Преподобни Јустин Ћелијски, врсни богослов и настављач светоотачке мисли, чија се дела са великом пажњом изучавају у овом богословском училишту и чија је богословска мисао позната у читавом православном свету. Српска Православна Црква у свом окриљу има осам богословија и три факултета. Сваки од њих има исту, раније поменуту сврху и циљ. Сходно томе, и драгој нам Богословији у Београду желимо благословен и плодоносни даљи рад, за који има пуну подршку и благослов наше Цркве. Професорском колегијуму желимо да Господ да снагу и подстрек да се са што већим ентузијазмом посвете подучавању младих људи жељних речи о Истини. А вама, драги ученици, желимо да полажући све своје снаге у Бога, а уз лични труд и подвиг, успешно окончате ваш боравак у овом училишту. Оно што вас смирено и са љубављу можемо посаветовати јесте чињеница да богословље и живот у Цркви представљају непрестано богослужење на које смо Христом призвани, то јест служење Богу за заједничко добро, а то је да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1Тим 2,4). Честитајући славу професорима, ученицима и свим запосленим лицима у овом училишту у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија још једном преносимо благослове Његове Светости. Срећна слава, Христос васкрсе!, поручио је владика Сава.

В.д. ректора Богословије Светог Саве протођакон Радомир Врућинић је поздравио присутне госте, међу којма су били директор Патријаршијске управне канцеларије архимандрит Данило, главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду презвитер др Зоран Ранковић и управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић.

Прослава славе Богословије Светог Саве крунисана је 10. маја 2022. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Саве на Врачару којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј уз саслужење преосвећене господе епископа хвостанског Јустина и марчанског Саве, као и многобројног свештенства и ђаконства из више епархија Српске Православне Цркве.

Најновије вести

Повезане вести