Слава Епархије осечкопољске и барањске

Објављено: 18 октобра, 2021Прегледано: 16

Слава Епархије осечкопољске и барањске прослављена је 16. октобра 2021. године, на празник њеног патрона Светог Стефана Штиљановића, светом архијерејском Литургијом којом је, у храму Ваведења Пресвете Богородице у Кнежевим Виноградима, началстовао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије.

Саслуживали су Преосвећена господа Епископи славонски Јован, далматински Никодим, ваљевски Исихије, ремезијанси Стефан и осечкопољски и барањски Херувим са свештенством и монаштвом из више епархија Српске Православне Цркве.

Светој Литургији присуствовали су гђа Олгица Лаконић из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Влади Републике Србије, председник ЗВО г. Дејан Дракулић, заменик градоначелника и председник ГО СДСС Вуковар г. Срђан Колар, начелник Општине Ердут г. Југослав Весић и г. Јово Вуковић.

Епископ Херувим је честитао славу својим епархиотима и свим сабранима се обратио речима љубави:

-У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо архијереји и оци, драги народе Божји, радујем се данас што смо се сабрали овде у Кнежевим Виноградима, у нашој Барањи која од самога почетка свога постојања увек негује светосавски дух, светосавски етос, а то је етос љубави, етос мира. Нажалост, и Барања као и остали делови наше епархије суочени су са разним искушењима. Данашњи сабор овде говори нам да ништа није изгубљено, нада увек постоји и увек у томе духу треба да мислимо и у том духу да размишљамо. Са доласком наших архијереја, који су данас са нама били у молитви да останемо на путу светосавља, на путу истине, на путу Јеванђеља којим се искључиво изграђује љубав и јединство, ми смо сигурно данас добили велики благослов и велику благодат. Добили смо благодат да ходимо тим путем, открива нам се да ова наша Барања није заборављена, да је она дубоко у нашим срцима, да је дубоко у нашим мислима. Црква увек сведочи да без обзира каква су искушења ништа није без наде, већ да колико су већа страдања толико смо ближе васкрсењу и ближи истини која је искључиво испуњена у светом Јеванђељу. Захвалио бих се својој драгој браћи архијерејима, вама политички представници нашег народа на овим просторима, и вама драги народе који сте се данас сабрали, не само из Барање већ широм наше епархије. Дошли смо сви овде на сабор да се помолимо Господу, да добијемо благослов и задобијемо благодат Божју. Дошли смо се помолимо да нас љубав Божја увек негује и храни, да нас она упућује ка јединству и братској слози, то је оно што нам је потребно и што нас увек као људе треба красити на овим просторима. Замолио бих нашег владику Фотија да нам се обрати, да нам упути речи Јеванђеља, речи љубави и мира, и да нас благослови својим архијерејским благословом.

Владика Фотије је затим произнео архипастирску беседу:

-Ваше Преосвештенство, драги владико Херувиме, часни оци, драга браћо и сестре, рећи ћу неку реч о данашњем Јеванђељу које нас кад год га чујемо некако подсети изнова и изнова на дивну поуку и значење те приче. У Јеванђељима се врло често користе обичне ствари из живота човека, као што ми данас разумемо надницу. Неко иде у надницу и треба да ради читав дан за један динар. И по људском је да сви који раде један дан добију динар. Читав дан, осам сати или десет сати. А у Јеванђељу није тако. Неко ко дође у последњи час, пети, шести час поподне, он ради један сат и добије исто један динар. То је Божја правда која превазилази људску правду. Е када бисмо разумели да тај динар који се добије јесте спасење људско! Бог хоће спасење свих људи, како оних који су у младости били крштени и радили читав дан, читав живот свој провели у Цркви – они ће задобити спасење, тако и људи који ће се крстити пред крај живота и биће хришћани можда годину, две – и они ће задобити спасење. Има народа који су крштени у првом веку хришћанства и биће хришћани до Другог доласка Христовог, хиљаду, две, три, пет хиљада година. Они су дакле радили пет хиљада година за спасење, а има народа који ће се крстити пред крај, пред Други долазак Христов – и они ће задобити спасење. Е то је љубав Божја, браћо и сестре. Она превазилази све оно људско и земљаско, наша гледишта. Бог види другачије него ми људи. Ми смо ускогруди, рачунамо математички. Ова јеванђељска прича, која је веома потресна за нас, потврђује оно што је Владика рекао: Имамо наде. Увек имамо наде за спасење и треба да призивамо људе на спасење. Бог је тај који нас благосиља и то нам припрема, не ништа мање од спасења, вечног живота. Све друго би било мало. Желимо спасење, желимо вечни живот, то је оно на шта нас Бог призива.

-Присетимо се житија Светог Стефана Штиљановића. Он је био велики јунак, подсећа нас на наше косовске јунаке, косовске мученике. Ми Срби смо одувек имали тако велике људе које су поштовали чак и наши непријатељи и противници. Тако је једном приликом Свети Стефан Штиљановић био заробљен и турски паша га сам откупи из заробљеништва и даде му слободу, јер, како је казао паша, не приличи да такав величанствен јунак буде погубљен. И Турци су поштовали такве личности. Такви су били и Свети Стефан Дечански, и Александар Невски у Русији и многи други. Добро је што овај крај под заштитом Светог Стефана Штиљановића, великога угодника Божјег, човека који се бавио земаљским пословима, влашћу, и то је спојио са светошћу. То је заиста велики подвиг, то је мучеништво! Ми, црквени делатници, епископи, свештеници, некако смо призвани непрестано да будемо уз олтар и уз житија светих и уз богослужења, а људима који се отисну у живот у том политичком и друштвеном смислу није једноставно да остану или постану свети и достојанствени и узвишен као што је то био Свети Стефан Штиљановић. Његове мошти се чувају у старом Саборном храму у Београду, дуго година су биле у манастиру Шишатовцу у Срему. На његовом гробу појављивала се светлост и тако су људи открили његове свете мошти, подсетио еј владика Фотије и закључио:

-Имајмо наду на спасење, како нам поручује данашња јеванђељска прича. Старац Тадеј Витовнички је говорио: Она моја вера у младости коју сам имао просто је била невера, а старац је као дете од 12 година дошао у манастир. У вери се напредује, у вери се из једнога подвига у други напредује. Не можемо остати на нивоу основне школе у вери, идемо ка факултету, ка докторату, да постанемо савршени. То је вера коју нам Бог даје, спасење које нам Он нуди и призива без обзира кад да ли смо овог тренутка приступили Цркви и вери или не. Радујем се што нас је данас владика Херувим сабрао. Увек се код владике Херувима осећамо пријатно, осећамо његова људску топлина, његову безазленост. И то сви осећамо и у Сабору и овде у његовом дому. Заиста се радујем што сте добили правог Владику, из вашега краја, који са вама дели и добро и зло, и добро и распеће. Где су Срби ту је распеће, али, хвала Богу, верујемо дубоко и у васкрсење. То је наша победа. Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Најновије вести

Повезане вести