Слава параклиса у Владичанском двору у Новом Саду

Објављено: 16 јануара, 2022Прегледано: 17

Параклис Светог Василија Великог у Владичанском двору, током двадесетих и тридесетих година прошлога века, био је храм руске избегличке заједнице у Новом Саду, где су вршена свакодневна богослужења са учешћем верног народа.

У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, у четвртак, 31. децембра / 13. јануара, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Празнично вечерње је служио протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, а саслуживао је ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке. Молитвено учешће у празничном вечерњем богослужењу су узели Преосвећена господа епископи бачки Иринеј и мохачки Дамаскин.

На дан празника, 1/14. јануара, празнично јутрење је служио протопрезвитер Владан Симић. У наставку јутрења, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин је началствовао на светој архијерејској Литургији, а саслуживали су: протопрезвитер Владан Симић и ђакони Мирослав Николић и Мирослав Стојановић. На светој архијерејској Литургији је молитвено присуствовао Преосвећени Епископ бачки др Иринеј.

Беседећи по прочитаним јеванђелским одељцима, Преосвећени владика Дамаскин је рекао да данас славимо празник Обрезања Господњег, спомен на светог Василија Великог и почетак грађанске нове године по јулијанском календару. Нагласио је да је Господ Исус Христос, подвргнувши се обрезању по јудејским обичајима, показао Своје смирење, Своју љубав према људском роду и показао да је заиста истинити Човек. Епископ мохачки је у наставку рекао да је Црква на свом првом сабору одредила да обрезање није обавезно за хришћане већ да је на првом месту вера, те је објаснио да је свети Василије Велики управо пример чврсте вере. „Он је спојио оно што је по многима неспојиво – спојио је академску ученост са подвижничким начином живота, тојест имао је и универзитет академски и универзитет пустиње. Био је заиста велики подвижник, али имао је и оно треће што је често немогуће да буде у једноме човеку, а то јесте велика љубав, коју је претворио у добротворни рад, јер је он први оснивао болнице у које су се смештали људи који нису имали могућност старања од својих ближњих, бескућници и сви они којима је била помоћ потребна. Зато је свети Василије у свему био велики: велики је био и као јерарх Цркве, велики је био и као богослов, велики је био и као подвижник, велики је био и као молитвеник и велики је био и као чудотворац”, нагласио је Преосвећени епископ Дамаскин.

По заамвоној молитви, владика Дамаскин је извршио чин благосиљања славских дарова.

Параклис Светог Василија Великог у Владичанском двору, током двадесетих и тридесетих година прошлога века, био је храм руске избегличке заједнице у Новом Саду, где су вршена свакодневна богослужења са учешћем верног народа. Владика Иринеј (Ћирић), који се школовао и у Русији, заволевши руски народ, одобрио је да се богослужења за избегличку руску заједницу врше управо у придворном параклису.

Извор: Епархија бачка

Најновије вести

Повезане вести