Уснуо у Господу протојереј-ставрофор Радивоје Митровић

Published On: 24/02/2021

У четвртак, 18. фебруара 2021. године, у касним вечерњим часовима, уснуо је у Господу, од последица корона вируса, пензионисани парох вранићки, прота Радивоје Митровић. Овај врли пастир Цркве Христове, рођен је 27. јула 1946. године у Медошевцу код Лазаревца од оца Драгослава и мајке Катарине. Након окончања основне школе у Медошевцу и Вреоцима уписује београдску богословију Светог Саве коју завршава 1967. године.

У чин ђакона рукоположен је 14. октобра, а у чин свештеника 15. октобра 1969. године од Епископа шумадијског Валеријана у крагујевачкој Саборној цркви. Православни богословски факултет у Београду завршио је 1982. године. Савет овог факултета наградио га је првом наградом на светосавској прослави за рад из црквеног права “Организација СПЦ у Србији од 1831. до 1879. године”. Исте године апсолвирао је на групи за историју Философског факултета Универзитета у Београду.

Пастир у Винограду Господњем цео свој радни век је провео на парохији у селу Вранићу, коме се враћао и после пензионисања 2009. године и где је одслужио и своју последњу овоземаљску Литургију. У Вранићу је обновио цркву Светог пророка Илије, која је делимично фрескописана 1974. и 1975. године. Покренуо је обнову вранићке цркве брвнаре Светих четрдесет мученика севастијских, као и археолошка ископавања и истраживања старина ове цркве. У црквену порту пренео је два ипо века стару Матића кућу, претворивши је у етнографски музеј. Обезбедио је и да у црквену порту буду пренесене зграде традиционалног српског градитељства, које данас представљају својеврсно етно село. У периоду од 1987. до 1995. Године, подигао је репрезентативну зграду црквене ризнице у којој се налазе музеј, архива и библиотека са десет хиљада публикација. Нови парохијски дом је подигнут 2000. године.

На пољу просвете у локалној средини дао је немерљив допринос као катихета у Вранићу, Мељаку и Барајеву. Био је редован сарадник црквених и локалних гласила.

За свој труд на њиви Господњој, унапређен је у чин протојереја 2002. године, а правом ношења напрсног крста 2009. године од стране Епископа шумадијског Јована. Током службовања у Вранићу више пута је одликован и од друштвених и од културних институција општине Барајево.

Из брака са супругом Радмилом има двоје деце, ћерку Снежану и сина Слободана који му је подарио унука Луку.

Заупокојена Литургија је служена у 20. фебруара 2021. године у 9 часова у храму Светог пророка Илије у Вранићу, а у наставку и опело у порти храма где ће почивати и сведочити: Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин!

Извор: Епархија шумадијска

Најновије вести

Повезане вести