Владика Иринеј: Један од најважнијих подвига током поста јесте праштање

Published On: 06/03/2022

 Епископ бачки Иринеј: Пост је благословено и неопходно средство за враћање у првобитно рајско стање људске душе и савести, и за стицање снаге да препорођени, обновљени духовно, измирени са Богом и једни са другима и са самим собом, људи могу да дочекају достојно Васкрсење Христово.

У Недељу сиропусну, 21. фебруара / 6. марта 2022. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј. Епископу бачком саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин и свештеници епархија Бачке, Нишке и Банатске.

На малом входу, Епископ бачки Иринеј је одликовао протојереја Ивана Вачика правом ношења напрсног крста.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је подсетио сабрани народ на предстојећи период поста којим се духовно припремамо за Празник над празницима, празник Васкрсења Христова. Владика бачки Иринеј је подсетио да пост није само спољашње уздржавање од хране, схваћено као обичај или држање дијете, већ да спољашњи пост помаже човеку да стекне унутрашњи пост, који посту даје дубљи, духовни смисао. Унутрашњи пост је уздржање од греха, како онога на делу и онога у речи тако и онога најопаснијег, у помислима, будући да је сваки људски грех најпре настао унутра, у срцу и души, а тек се онда пројавио као грешно дело, најчешће усмерено против ближњих. Преосвећени владика Иринеј је, поред осталог, рекао: „Цела припрема за Велики пост, са врхунцем у данашњем дану, на данашњи празник, уствари је подсећање свих нас на дугачки, напорни, уски пут од изгубљеног раја до поново задобијеног раја, од прародитељског греха до Христовог Васкрсења. Тај први грех, грех прародитељâ у рају, по наговору сатанских сила, био је својеобразно кршење Божје заповести о посту. Пост, као уздржавање од нечега, пре свега као одсецање своје сопствене воље и добровољно прихватање Божје воље, установљен је већ у првобитном рају. Није, дакле, нешто што је накнадно унето у историју човечанства или у живот појединца него је од самог стварања човека постојало у тој форми. Господ је рекао прародитељима људскога рода да не кушају од сваког дрвета у рају не зато што је дрво или плод његов рђав, или отрован, или штетан на било који начин, него зато да човек схвати и прихвати да његова воља, његови прохтеви нису врховни закон који влада светом него воља Божја, а човек је тада на правом путу, на путу спасења и истинског живота, живота вечнога, када своју вољу саображава тој вољи Божјој, која се састоји управо у љубави према нама и у нашем спасењу. Зато је пост благословено и неопходно средство за враћање у то првобитно стање, рајско стање људске душе и савести, и за стицање снаге да препорођени, обновљени духовно, измирени са Богом и једни са другима и са самим собом, људи могу да дочекају достојно Васкрсење Христово. Од тог некадашњег, блаженог, рајског стања, човек је касније, својим грехом, доспео до неког пакленог стања, богоотуђености и оно почиње већ овде на земљи, и ако се човек не покаје и не обрати свим бићем Богу, оно може да потраје и кроз сву вечност. Зато је установљен пост – не да бисмо се ми људи мучили, као хришћани, неким презиром према Божјој творевини, према храни, према пријатностима у животу, него да бисмо своју вољу учвршћивали, крепили, јачали, да би она могла да се супротстави искушењима која долазе, како кажу речи Светога Писма, од света и од ђавола. Једна од најважнијих ствари у том подвигу поста јесте, поред свега осталога, и опраштање. Вечерас на вечерњу, пред почетак поста, обичај је од првих векова да сви хришћани један од другога траже опроштај и за оно што су свесно један другоме рђаво учинили, али и за оно што су несвесно, можда не слутећи, учинили, макар неким несмотреним гестом. За све тражимо опроштај и сећамо се ове речи, којом данашњи јеванђелски одломак почиње: Ако опростите једни другима сагрешења и Отац ваш небески опростиће вама; а ако ли не опростите, ни вама се неће опростити.“

У току свете Литургије Епископ бачки Иринеј је рукоположио ђакона Јована Вачика у чин презвитера, а Епископ мохачки Дамаскин је рукоположио ипођакона Александра Артукова у чин ђакона.

По завршетку свете Литургије, Преосвећени владика Иринеј је честитао новорукоположеним клирицима Епархије бачке, а свима присутнима пожелео срећан и благословен предстојећи Велики пост.

Видое прилог: https://www.youtube.com/watch?v=7ohlBOA1gyU

Најновије вести

Повезане вести