Др Којос Г. Николаос: Биоетика. Синодски текстови Православних Цркава

Published On: 10/02/2022

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, из штампе је изашао превод књиге Биоетика. Синодски текстови Православних Цркава, др Којоса Г. Николаоса, професора на Вишој црквеној академији у Солуну. Ова књига, која се бави биоетичком проблематиком из православне перспективе, резултат је сарадње Издавачке установе Епархије шумадијске Каленић и Института за европске студије. Књигу је са грчког на српски језик превео протонамесник Драган Поповић, аутор књиге Биоетика смрти: утилитаризам и православље, која је такође издата у сарадњи поменутих издавача почетком текуће године.

Када се у средишту пажње јавности нађу питања биоетичког порекла и садржаја сасвим је оправдано преовлађујуће мишљење да је због њихове актуелности и осетљивости за исправан одговор на њих неопходно нарочито анагажовање и позорност. Сем тога, карактеристично је да се ова питања по правилу умножавају и усложњавају пропорционално степену развијености одређеног друштва, односно величини научно-технолошких достигнућа и њихове примене у области (био)медицине, што неретко подразумева њихово интервенисање у циљу унапређења не само човековог здравља (благостања) већ и његових животних (биолошких) способности.

Са друге стране, њихово превасходно пропагирање човековог научног просперитета у сврху срећнијег и бољег живота постепено се преиначава у (био)етичко изопачавање одређених сегмената његовог постојања, што је условило човеково ангажовање ради заштите од потенцијалних злоупотреба у (био)медицинској области, односно појаву биоетике.

Када се речено узме у обзир, чини се да ова проблематика у јавном дискурсу не заузима онолико простора колико би то можда било очекивано на основу њеног номиналног статуса. Добар пример овога имамо у односу Православне Цркве (богословља) према проблемима биоетичке природе: као одговоран и значајан учесник социјалног живота барем када су у питању друштва са традиционално већинским православним становништвом као што је наша држава.

Црква би требало да буде свесна обавезе хватања у коштац са овим све актуелнијим и сложенијим питањима савременог, постмодернистичког света, и понуди одговоре на њих усаглашене са етосом сопственог бића што, на жалост, није увек случај. Трагање за разлозима неусклађености између номиналног и фактичког статуса биоетичких проблема у сврху њиховог превазилажења – како у Цркви тако и шире, свакако захтева нарочито бављење овом тематиком. Уместо тога, као допринос ублажавању односне проблематике прилажемо ову књигу, не као схоластичко излагање правила која ће се примењивати у сусрету са биоетичким питањима, већ превасходно као покушај давања импулса за покретање даљег богословског расуђивања о њима.

У зборнику који је пред читаоцима, своје место су заузели сви званични ставови неких од помесних Православних Цркава у вези са одређеним биоетичким питањима, представљени у јавности до 2007. године, када је и објављен. Њих је сабрао и уз одгова рајући коментар објавио др Николаос Којос, професор на Вишој црквеној академији Универзитета у Солуну, у издању Центра за биоетику и деонтологију Светог Синода Грчке Православне Цркве. Када се ради о званичним ставовима Православне Цркве, у зборнику су најпре садржана три синодална текста Грчке Православне Цркве, у којима су дата расуђивања о најактуелнијим биоетичким темама еутаназије, трансплантације органа и потпомогнуте оплодње.

Њима следује текст Руске Православне Цркве у коме се на прилично уопштен начин третира различита биоетичка проблематика, да би зборник коначно затворили званични документи Румунске Православне Цркве у вези са питањима абортуса и еутаназије. Такође су у првом делу зборника презентовани коментари проф. Којоса, у којима он аналитички приступа садржини ових текстова, настојећи да их учини разумљивијим и тако пријемчивијим читаоцу, у чему је био успешан у великој мери.

У нади да ће допринети бољем разумевању биоетичке проблематике и у нашем друштву, нудимо превод ових текстова, још једном наглашавајући жељу да послуже као подстрек за промишљање и обликовање хришћанске с(а)вести, која ће одредити истинит, односно спаситељни начин постојања, у односу према не само умногоме присутним него и надолазећим биоетичким проблемима.

Извор: Епархија шумадијска 

Најновије вести

Повезане вести