30 година обновљене Цетињске богословије

Published On: 02/11/2022

На празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2022. године, у крипти Саборног храма Васкрсења у Подгорици у организацији Богословије Светог Петра Цетињског одржана је Лучинданска академија коју је својим присуством благословио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Академију је отворио камерни хор Богословије под диригентском палицом ђакона мр Михајла Лазаревића, отпојавши тропар Светом Петру Цетињском. Потом је скуп у име организатора поздравио протојереј Благоје Рајковић, ректор Богословије:

-Традиција Богословије је да се два пута годишње организују овакве свечаности, на данашњи празник и на Недељу православља, и обично буду посвећене неком важном догађају који се те године обиљежава. Ове године је то тридесетогодишњица обнове рада Богословије Светог Петра Цетињског. Наша Богословија је најстарија средња школа у Црној Гори и њена историја траје преко сто педесет година. Наравно, као и наш народ на овим просторима, Цетињска богословија је дијелила судбину ратова и страдања. Тако је и сама послије Другог свјетског рата од стране нових комунистичких власти укинута, да би залагањем и трудом блажене успомене митрополита Амфилохија и првих професора она обновљена 1992. године и ево са Божјом помоћу и уз помоћ наших добротвора, људи добре воље, пријатеља, она траје тридесет година и доноси духовне плодове.

Свечарску беседу на тему Духовни изданци Цетињске богословије изговорио је монах др Павле Кондић, некадашњи професор Богословије, који је на почетку свог излагања указао је да оно што се тиче живота Богословије од 1863. до 1945. године, када је насиљем комунистичког режима прекинут њен рад, сабрано је у књизи Историја Цетињске богословије:

-Првих десет година обновљеног живота и рада је приказано у споменици посвећеној првом десетљећу њеног рада, док је друга споменица, настала трудом проф. Александра Вујовића, посвећена другој декади. У раду је и трећа споменица коју приређује свештеник Арсеније Радовић, такође професор Богословије, и она ће изаћи на Лучиндан 2023. године када ће се обиљежити 160 година од почетка рада. Прва генерација обновљене Богословије на челу са митрополитом Амфилохијем ходочастила је 1997. године на Гроб Господњи у Свети град Јерусалим и тамо је један од ђака примио свештенођаконски чин. Ниједна литија у Недељу православља, на Врбицу, на Велики Петак и Васкрс на Цетињу, као и Светосимеоновска и Марковданска у Подгорици није прошла без јата богословаца. Учествовали су 2000. године на првој великој канонизацији нових светитеља Српске Цркве у наше вријеме, када су пратили и уносили иконе свештеномученика. Тада су канонизовани свештеномученици наше Митрополије на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем. Такође, учествовли су у освећењу нових саборних храмова у Подгорици и Бару, хиротонијама епископа, светосавским академијама, као и многим другим важним догађајима у нашој Цркви. Посебно је важно нагласити да је Богословија испунила Господњу заповијест да гладног и жедног, голог и босог нахрани, напоји, посјети и утјеши. То је ова наша Богословија радила и толико гладних уста нахранила, не само цетињских, него ко год да је притекао тој кући није остао гладан ни жедан, пружено му је и преноћиште и материјална страна колико год се то могло.

Камерни хор је извео композицију Иже херувими по бугарском напеву и део Канона Евхаристије, композицију Свјат, Тебе појем монаха Давида. Публика је могла чути део новог албума хора Цетињске богословије и то народне песме Пољем се вија и Хватајте се бјеле руке. Ученици су извели рецитале Почеци Цетињске богословије, односно писмо књаза Николе Светом Синоду у Санкт Петербургу и Родитељски поглед на Цетињску богословију митрополита Амфилохија. Народни гуслар Владимир Радојевић је уз гусле пјевао стихове песме Прво Марково јунаштво. Приказан је и филмски рад матураната Богословије Три деценије. Академија је настављена богатом изведбом хора Преподобне мати Ангелине из Никшића, под диригентском палицом гђе Ане Бојић, а г. Сретен Вујовић је заједно са хором представио песму посвећену митрополиту Амфилохију.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести