75 година од великог страдање српске младости на Сремском фронту

Објављено: 26 августа, 2021Прегледано: 15

Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије благословио је изградњу храма посвећеног Светом Стефану Штиљановићу на спомен обележју Сремски фронт. Изградња храма започета је 2007. године, а завршена 2011. године, када је подигнут и звоник поред храма. Иконостас је завршен 2020. године, а иконопис је завршио академски сликар Милош Остојић почетком 2021. године.

Пут којим се српски народ креће кроз историју, испресецан је многим недаћама, мукама и страдањима, које наш народ стоички и поносито трпи и подноси. Поред осталих искушења и страдања, многи ратови изазвани најездом окупатора, оставили су видљиве последице и назалечиве ране у бићу српског народа. Једно од таквих велики страдања догодило се и у Срему на крају Другог светског рата, када су зарад циљева Југославије, младићи између 14 и 21. године страости послани у пробој фронта који су Немци са усташама направили после пада Београда 1944. године.

Врховни штаб НОВЈ оценио је да је зарад „слободе народа и народности“ потребно на овај злокобни фронт послати младиће са простора Шумадије, Тимочке Крајине, Драгачева, Подриња и тако попунити ослабљене и десетковане партизанске јединице. Присилно мобилисани, без претходне обуке, са партизанским командантима невештим рововском и фронталном начину ратовања, голобради младићи су пробијали девет линија ровова од Земуна до Вуковара и своје животе као мученици предавали Господу у наручје.

Обука српских младића, по сведочанству Угљеше Крстића, једног од преживелих учесника у борбама за Сремски фронт, трајала је свега три дана. За то време младићи су научили да разликују цев топа од точкова и седиште првог нишанџије од седишта другог. Комесари су их непрестано хвалили како брзо уче и напредују, обањујући себе, а и младиће, који су у својој наивности, не слутећи да их шаљу у смрт, били срећни јер су део партизанске војске. Практично су жртвовани следујући наредбе из врха команде да јуришају на ровове у којим су биле укопане немачко-усташке снаге.

Уз огроман број жртвованих живота српске омладине, 12. априла 1945. године практично је пробијен Сремски фронт и напредовање НОВЈ ка Загребу је настављено. Средином маја исте године завршен је Други светски рат на тлу Југославије. Колоне сељачких кола су са Сремског фронта враћале изгинулу омладину у родне крајеве, а овај страшни призор није морао да остане уписан у историју, јер се иза леђа немачко-усташких трупа налазио цео славонски корпус, коме није дата наредба за напад.

Много година након тог несрећног рата, утврђивао се број пострадалих на Сремском фронту. Комунистичке власти су донеле процене, у које се није смело сумњати, да је пострадало 13.000 војника, док је у каснијем периоду утврђено да је ово радикално умањен број, и да је број пострадалих око 30.000. Чак и по проценама историчара комунистичке епохе, Сремски фронт је „у црно завио Србију“.

На спомен обележју Сремски фронт, сваке године се присећамо српске младости и невиних жртава пострадалих на ратном губилишту. У храму посвећеном Светом Стефану Штиљановићу, који је старањем Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија подигнут на спомен обележју, сваке године 12. априла обавља се парастос пострадалим војницима.

Извор: Епархија сремска

Најновије вести

Повезане вести