Епископ Исихије: Манастир Пустиња је наш подсетник и светионик

Published On: 24/10/2022

Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, уз саслуживање преосвећене господе епископа Јована и ваљевског Исихија, свештеника и свештономонаха, као и појање Хора свештеника и богослова под управом протонамесника Бранка Чолића, а потом и свечаном академијом, у манастиру Пустиња обележен је несвакидашњи јубилеј – четири века трајања највреднијег живописа у Северозападној Србији, насталог у периоду од 15. марта до 18. јуна 1622. године

Пуста, само именом и само за лаике. За монахе – богата, налик ранохришћанским пустињама у којима су ницале монашке заједнице и стасавали Оци Христове Цркве. Настанак јој предање везује за доба владавине краља Драгутина (13. век), а у народу се збори о њој и као задужбини најмлађег од тројице браће непознатих имена. Најлепшој, због чега завидна браћа изрекоше клетву „да пуста остане“. Наука, пак, најизвеснијим сматра да је подигнута у 17. веку на темељима старе богомоље, будући да су османске власти дозвољавале обнове светиња на местима на којима их је некад било. Посвећен Ваведењу Пресвете Богородице као Царска Лавра Хиландар, манастир Пустиња у клисури реке Јабланице носи траг Свете Горе захваљујући фрескама, које су пролећа 1622. године осликали фрескописци са Атоса Јован и Никола, а под будним оком њеног игумана Јанићија Битовића. Од тада наовамо, протекла су четири столећа. Пустињском Светом Јовану Крилатом и другим представама из библијске историје на поклоњење су притекле хиљаде боготражитеља. У књигу утисака најлепше речи о манастиру Пустиња уписали су Преподобни отац Јустин Ћелијски, старац Никанор Хиландарац, славна српска песникиња Десанка Максимовић, академик Владета Јеротић, етнолог Драгомир Антонић, књижевник Мома Димић, каријерни дипломата и универзитетски професор др Дарко Танасковић и многи други истакнути ствараоци. Пола века у њој нас дочекује мати Нина, с љубављу чији комадић, уз благодат Божју, свако са собом понесе са овог светог места.

-Велика је радост сабрати се данас у Пустињи око јубилеја- 400. годишњице њеног живописа, служити Свету Литургију и заблагодарити свима који су се уградили молитвено и материјално у прославу јубилеја и живота ове светиње, која је велики драгуљ наше духовности, рекао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, предавши реч поуке брату архијереју, владики Фотију, са којим је делио монашке дане у манастиру Ковиљу. У свом обраћању, владика Фотије је похвалио блаженопочивше владике Атанасија и Милутина, чија су имена нераскидиво везана за манастир Пустињу, светињу која је кроз историју давала велике духовне плодове:

-Владици Исихију бих пожелео свако добро у овој епархији, која има два стуба, два велика светила, Светог владику Николаја и Преподобног Јустина Ћелијског, наравно и многе друге светитеље кроз историју, али Бог је њих подигао у новије време да буду светила као што у нашој Црној Гори имамо Светог Василија Острошког и Петра Цетињског. Због тих стубова нећемо погрешити, нећемо сићи с пута и отићи на странпутицу, него ћемо ићи светосавским путем спасења. Зато је ова епархија веома значајна и, слободно можемо рећи, централна епархија, срце Српске Православне Цркве. Добро је доћи овде и поучити се богословљу, поучити се православљу и српству.

Програм свечане академије отворен је словом владике Исихије о значају икона у богослужењу и животу хришћана, који за коначни циљ има улазак у Царство Божје:

-Православна икона, као и православна уметност  уопште, представљају плод вере у долазак Царства Божјег, у којем ће све, и човек и природа, на један нов начин живети у заједници са Богом у Христу. Православна икона учи и то какав животни став треба имати према ближњима. Гледајући лик сваког човека, у њему прво треба видети прототип по којем је саздан, односно Бога, и пренебрегнути његове слабости и мане, уочавајући његов будући, васкрсли лик, ослобођен од страсти. Другим речима, живот овде на земљи, испуњен љубављу према Богу и ближњима, у вечности се усавршава у блаженство у присуству Божјем… Народна легенда каже да је најмлађи од тројице браће највише труда уложио и саградио ову светињу, чији је фрескопис напунио четири века. Она је необориво сведочанство, не само нашег историјског постојања на овом простору, већ и непоколебљиве везаности за будуће Царство Христа Бога.

Животни пут угледног универзитетског професора и потоњег дипломате др Дарка Танасковића у Пустињу је довео 1994. године, пред одлазак на дужност амбасадора у Турску, а на позив пријатеља му, угледног српског новинара, почившег Слободана Раковића из Ваљева. Због тога му је, како је рекао, веза са манастиром Пустињом дубока. Сусрет са игуманијом мати Нином оставио је посебан траг:

-Мати Нина ми је тада поклонила теглу меда, рекавши: Идите са љубављу у земљу оних који нас не воле. Понесите ову теглу меда, јер то није само мед… Тај тренутак и њене речи на неки чудесан начин су ме растеретиле терета, који ми је био на плећима, и ја сам отишао са много самопоуздања у Турску, поделио је проф. Дарко Танасковић своје сећање на важан тренутак у свом животу који се збио у манастиру Пустиња. Речи које је записао у књигу утисака, а које је пронашао један од организатора свечаности архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, одраз су катарзе, најдубље реалности до које човек може када је срећан и када му је то подарено. -Мени је та посета манастиру била охрабрење, подстрек и ослонац током службовања у Турској у време рата у Босни и Херцеговини, касније у време кризе на Космету, закључно са НАТО агресијом на тадашњу Југославију. Данас смо овде када се поново надвијају тамни облаци и мислим да је драгоцено поново се ослонити о ослонац који представља манастир Пустиња, истакао је др Дарко Танасковић.

По жељи мати Нине, у програму академије је наступио фрулаш Милинко Ивановић, а пригодан програм, у режији Петра Станојловића, извели су етно група „Василис“ из Жабља код Новог Сада, чланови фолклорне секције Ваљевске гимназије и познати драмски уметник Ваљевац Небојша Миловановић.

Обележавање 400. годишњице живописа манастира Пустиња отпочело дан раније свечаним отварањем изложбе фотографија фресака те древне светиње, духовног бисера Ваљевске епархије и православних простора уопште. Својим благословом изложбу је у галерији Народног музеја Ваљево отворио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, а међу уваженим гостима били су Проесвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, проф. др Дарко Танасковић, градоначелник Ваљева г. Лазар Гојковић и многи други

Песмом „Богородице Дјево“ Дечји црквени хор „Емануил“, под управом Вање Урошевић, отворио је сабрање у част четири века трајања највреднијег и најочуванијег живописа у Северозападној Србији. Симболично, као подсећање на свету дужност да онима који долазе у наслеђе предајемо оно што смо створили и од предака наслеђено сачували. Прослава јединственог јубилеја прилика је да се принесе хвала свим молитвеницима Свете Горе, по узору на чије фреске су сликане оне у манастиру Пустиња, вредним фрескописцима, који су молитвом и даром оставили призоре из живота Господа Христа и светих Божјих људи, али и оним служитељима светосавских олтара који су били наши савременици. Међу њима су: угледни пустињски игуман Антоније Ђурђевић, први архијереј обновљене Ваљевске епархије блажене успомене владика Милутин, истакнути православни теолог др Атанасије Јевтић, који је у монашки образ пострижен управо у овој светињи, баш као и пола века након њега Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, који Пустињи увек радо долази, а наравно и високопреподобној игуманији мати Нини и њеним сестрама, које из дана у дан приносе молитве и авраамовски гостољубиво дочекују бројне боготражитеље са свих страна пристигле да се поклоне Светом Јовану Крилатом и свим прелепим пустињским фрескама.

У поздравној речи окупљенима који су дошли да умноже свечарску радост, Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је истакао да је манастир Пустиња бесцени духовни бисер, обгрљен падинама Орловаче и Беле Стене, посебно вредан за монахе, јер пружа могућност тиховања далеко од галаме света:

-Стога је велика част свима нама данас да овај јубилеј прославимо и ову светињу на чување предамо потомцима. У години јубилеја живописа манастира Пустиња, као духовни отац свих у богомчуваној Епархији ваљевској, искрено се радујем и благодарим Господу на дару прослављања, молећи Пресвету Богородицу и све свете угоднике чија лица осмишљавају и улепшавају наш молитвени доживљај, да нас из године у годину својим молитвама сабирају на овом светом месту, да ово духовно и културно благо чувамо и унапређујемо и, налик благочестивим нам прецима, предамо долазећим генерацијама, да подсећамо на корене и осветлимо пут и себи и од нас изниклима, имајући пред собом нашу Пустињу, подсетник и светионик.

Посебно благодарје упућено је др Светлани Пејић, историчарки уметности из Београда, која је у сјајну монографију сабрала лепоте пустињских фресака. Из те монографије проистекла је књига, приређивача протојереја Ненада Марковића, коју је Епархија ваљевска издала у част јубилеја. Стручни осврт на уметничку вредност живописа, пружила је изврсним излагањем њена колегиница Наташа Кристић, наставник Ваљевске гимназије:

-Манастир Пустиња је наш најстарији и најлепши манастир. Преко 370 квадратних метара у њему је прекривено фрескама које имају само један задатак, а то је да нам потврде да је реч Божја писана у Светом Писму истинита. Црква није ништа друго, до одраз онога што волимо да зовемо „Небески Јерусалим“, приказ како треба живети овде да би се освојио живот за вечност. Фреске, које су настале у времену у коме је било јако важно бранити Србију, представљају посебну врсту раритета. Настале су непосредно након обнављања Пећке Патријаршије и тражиле су своје место у утемељењу српског националног бића. Манастир је након градње и осликавања више пута страдао. У тим временима дошло је до оштећења горњих партија фрескописа, које су делом заштићене у процесима Завода за заштиту споменика културе Србије. Нажалост, велики број фресака и данас захтева нашу велику бригу и љубав како би им се вратио сјај у ком су некад стајале. Надам се да ће се вечерас у свим срцима пробудити жеља за очувањем овог ретког културног и духовног блага и враћања му старог сјаја.

Аутори фотографија фресака су: Милан Марковић, протојереј Ненад Марковић, Зоран Лукић и Срђан Вујовић. Изложба у галерији ваљевског музеја трајаће до 6. новембра 2022. године.

Извор: Епархија ваљевска

Најновије вести