Епископ Методије: Само најхрабрији сљедују Христовом програму

Published On: 24/10/2022

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је 23. октобра 2022. године свету архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег на Жабљаку.

-Окупили смо се у овај недјељни дан да будемо у молитви и у заједништву, у праштању једни према другима, да се заједно Богу помолимо, Богу Творцу не само нас људи него свега видљивог и невидљивог, цјелокупног свијета ангелског, небеског и земаљског једног Оца и Створитеља, и да чујемо ону ријеч коју је Син Његов јединородни Исус Христос, који је прије двије хиљаде година из превјечног обиталишта Свете Тројице, небеског Престола, сишао у ову матицу живота, узео људску природу на себе кроз Мајку Божју Богородицу и тридесет три године проживио са нама, проповједајући нам благу вијест о слободи, истинској, правој, унутрашњој слободи не спољашњој, од спољашњих непријатеља које смо као такве препознали, него од оног поробљавања, од суштинске, духовне робије и ропства од гријеха, смрти и ђавола, три највећа непријатеља људског рода, беседио је владика Методије и нагласио:

-То је био разлог доласка Христа у овај свијет, а у Јеванђељу које смо данас чули дао је укратко програм сваког хришћанина који сљедује Христу. Програм Христов није програм који су писали људи, заједнице, групације за неки вид организације живота овдје, како треба нека заједница да живи. Он је написао програм како треба да се ослободимо од три највећа непријатеља људског рода: гријех, смрт и ђаво. Програм који ми треба да испунимо и који нам је Он у Јеванђељу рекао јесте да све оно што нам неко затражи и што дамо на зајам да не тражимо натраг, да љубимо, не само оне који нас љубе, јер каква нам је за то хвала, него је поставио тако високу љествицу да љубимо непријатеље своје. Ми, данас, који једва да љубимо и пријатеље своје, ако им и неку ситницу учинимо, мислимо да смо се, на тај начин, заувијек одужили према њима и према пријатељству нашем; него је поставио љествицу да љубимо и непријатеље своје. Рекао је да ако нам ко добро чини, па да му добром узвратимо каква нам је хвала, него онај који нам не чини добро, који нам зло чини, који нас пакости и оговара, њему да мислимо и чинимо добро. То је толико високо постављена љествица за људски род да само најхрабрији могу да сљедују Христовом програму, а то је једини програм који нас може истински препородити, преобразити, излијечити нашу заједницу и наше односе. Нема заједнице без слободног човјека, а да достојанства нема без слободе. Без достојанства и слободе нема истинске и праве, нормалне, природне људске интеграције у заједницу неког појединца, а квалитет тих наших међусобних односа и заједништво је оно што треба овдје у овом животу да достигнемо. Све остало ћемо оставити, као наши преци, који ништа нијесу понијели на онај свијет, осим својих дјела и односа које су изградили са ближњима и људима око себе. У оној мјери у којој изградимо те односе, без обзира да ли нам се ти људи допадали или не, то не треба да нас раздваја, него да нас обједињује и да се држимо у заједништву и љубави, јер ће нас то једино спасити, једино ћемо тако опстати на овом свијету, који је данас, можда, више него икад угрожен, цјелокупан свијет.

-Програм који смо данас чули је универзалан, исти, једнак хиљадама година само су различити људи и срца која га прихватају или не прихватају. У мјери, у којој га будемо прихватили, ми данас овдје сабрани, у тој мјери ћемо истински осјетити свјетлост, утјеху, мир и благослов Божји, опипљиво ћемо га осјетити као што знамо из нашег искуства. Кад било шта урадимо, како Бог заповиједа, у себи, дубоко у свом бићу, осјећамо потврду да смо нешто добро урадили и добијемо награду – благодат Божју; енергије Божје се изливају на нас кроз наше мисли, а као плод тих мисли долазе и наша дјела. Ту кад преломимо, исправимо своју мисао, буде чиста и свијетла свеукупна наша душа и биће наше биће свијетло. Кад нам буде здраво то око унутрашње, духовно којим гледамо на овај свијет цјелокупно наше биће ће бити свијетло и благословено, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести