Нови број „Српског Сиона“ изашао из штампе

Published On: 17/10/2022

Драги читаоци, последњи број нашег часописа изашао је пред Празник над празницима, Свето и Светло Васкрсење Господње. У сусрет прослави стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920), после два одлагања услед пандемије коронавируса заказаној за 15. мај ове године, по благослову Епископа сремског г. Василија, тај број Српског Сиона је био посвећен овом значајном јубилеју. Настављамо тамо где смо стали.

Прве странице броја који је пред Вама доносе извештај у речи и слици о овом величанственом дану када су Сремски Карловци – Српски Сион у Саборној цркви и обновљеним просторијама Патријаршијског двора дочекали Његову Светост, Патријарха српског Порфирија са свим архијерејима наше помесне Цркве. Како је то у Посланици Светог Архијерејског Сабора наглашено, ово је био „празник јединства и слоге, дан када је од свих потврђена општа, свагдашња свест о јединству и континуитету наше свете Православне Цркве у историји”. То је био дан сећања на подвиге наших предака који су жудили за јединством, за јединство се борили и јединство Цркве остварили.

О подвизима и вери наших предака сведоче и велелепне српске православне светиње широм земљиног шара из свих историјских периода, од Немањића до данашњих дана. Велика српска књижевница Исидора Секулић истину казује: „Ми Срби дворова немамо из прошлости, али црквама и манастирима смо засејани“. Без њих српски народ не би био оно што јесте, не само у православном хришћанском свету, него и шире. И данас се по питомом Срему обнављају цркве и манастири. Видају се њихове ране нанесене рукама злобника и равнају боре зуба времена. И данас Срби плодне сремске равнице и благе стрмине Фрушке горе украшавају велелепним светињама показујући да су достојни времена које им је подарено, да су важна карика у ланцу задужбинарског трајања и да је цео српски народ утемељен на камену Новог Завета и неодвојивом од њега камену Косовског завета.

Часопис који је пред нама ће нас повести на једно небоземно ходочашће. Полазак је из западног дела нашег Срема, из Шида. Са верним народом предвођеним својим епископом Василијем ћемо, кроз причу, литијски корачати носећи кивот са делом моштију Светог кнеза Лазара од Саборног храма Светог оца Николаја до шидске Лазарице, места њиховог починка надамо се до краја света и века. Крсни ход ћемо наставити стазама Преподобне наше мајке Ангелине, њеним Купиновом од храма Светог  Луке до Светотројичне цркве, која њеним молитвама васкрсава и где се први пут служи света архијерејска Литургија после рушења цркве за време Другог светског рата. Странице Српског Сиона ће нас даље одвести у Подунавље, до храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Лединцима. Тамо ћемо угледати светињу подигнуту у време првосвештениковања митрополита Стефана (Стратимировића), спаљену 1943. године и данас васкрслу из пепела. Посетићемо и величанствен храм, подигнут у спомен Успенија Пресвете Богородице у Кукујевцима. Поделићемо са Кукујевчанима радост поводом значајног јубилеја – тридесет година од принесене прве евхаристијске жртве у овом месту на травнатој површини поред школе у центру села, на дан Велике Госпојине 1992.године. Ово је дан који се сматра за рађање те православне црквене јединице. Наше путовање ћемо завршити тамо одакле све почиње, у колевци српства, тамо где је „место рођења сваког Србина и Српкиње” , како лепо казује наш драматург и професор Синиша Ковачевић, где је наша жила куцавица – на Косову и Метохији.

Осим тога што наш народ српски има бројне предивне храмове, који су нам свакако потребни, наш народ има мноштво Живих ипостасних Храмова у које се уселио Дух Свети. Ови Храмови су далеко потребнији и важнији. У посланици Јеврејима читамо: „Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову” (Јев 13, 7). Следујући овим речима у овом броју нашег часописа сећамо се две изузетно важне историјске личности и два истинска Христоносца. Прво, светог изданка Карловачке митрополије, новопросијавшег Светог Иринеја (Ћирића), епископа бачког, исповедника вере. Потом и блажене успомене Патријарха српског Гремана, који је носио претежак крст поглавара Српске Православне Цркве у време владавине безбожног и милитантог комунизма.

Многи су помислили да ће пропашћу комунистичке идеологије наступити лепши и ведрији дани за нашу Цркву. Заборавили су да је путовање Цркве тешко замислити без противних ветрова, да је свет често и олујном снагом окренут против Њеног кретања. Комунизам је готово нестао, назире се само у траговима, али је зато агресивна глобалистичка идеологија. Она је породила разне хибридне идеологије. У Савременим изазовима, редовној рубрици нашег часописа, можете прочитати ауторизовану беседу оца Милоша Весина, која садржи православни одговор на све агресивнију пропаганду LGBTQ+ идеологије. Ова идеологија је последица релативизације и аболирања греха у савременом друштву. Управо о неадекватном односу према греху говори и текст Грех је најразорнији кад се ни у чему не види, који можете пронаћи у истој рубрици.

Цркви супротни ветрови доносе и све бучније гласове за протеривање веронауке из школа. Као мантра се понављају тезе о повратку у средњи век, о секулараној држави, неоправданом утицају Цркве… Читаоцима Српског Сиона се у рубрици веронаука пружа могућност да зароне у ваншколске активности деце са њиховим вероучитељима и да спознају неке од благодатних плодова верске наставе. У Хронографији Епархије сремске ћемо пратити нашег Преосвештеног владику Василија у његовим канонским визитацијама у протеклом периоду. С обзиром на то да он сагорева у љубави за своје епархиоте, из те љубави црпе надљудску енергију и стиже до сваке парохије и манастира наше Епархије, таквих догађаја је много, а ми смо издвојили оне најзначајније. На самом крају ћемо се са топлином у срцу и искреном молитвом на уснама сетити уснулог слуге Божијег, професора Карловачке богословије Николе Петровића. Ових неколико страница су скромни израз благодарности чове ку који је живео за живот вечни, човеку који је васпитавао својим примером, био оличење доброте, љубави, достојанства и господства.

Тема наредног броја ће бити Породица-Црква у малом. Аутори и преводиоци могу своје радове достављати електронским путем на имејл: casopissrpskision@gmail.com. Рок за достављање радова је 15. новембар. Молимо све ауторе да имају у виду чињеницу да наш часопис не претендује да се уклопи у оквире академски оријентисаног теолошког дискурса, већ има читалачку публику из различитих старосних група, слојева друштва и нивоа образовања. Сваки текст треба да одговара стандардима часописа. Конкретније, радови треба да буду без научног система навођења фуснота и литературе. Радови, разуме се, морају бити у складу са етичким стандардима. Што се тиче техничких карактеристика, имати у виду следеће:

а) рад доставити у електронској копији Microsoft Word у doc екстензији;
б) величина папира А4; маргине 2,5 цм;
в) величина слова 12 pt;
г) проред 1,0;
д) Фонт Times New Roman.

Обим укупног текста рада требало би да буде до 1.200 речи. Аутор треба да потврди да рад већ није објављиван, као и да истовремено није достављен неком другом часопису. Након пријема текста, даља процедура подразумева изјашњавање чланова уредништва о пристиглом тексту, од чијег мишљења ће зависити само објављивање.

уредник
презвитер Александар Чавка

Најновије вести