Слава манастира Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи Никшићкој

Published On: 02/11/2022

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је 31. октобра 2022. године, на празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског,  свету архијерејску Литургију у манастиру Жупи Никшићкој који је прославио своју храмовну славу.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха у молитвеном присуству многобројних верних међу којима су били челници Општина Никшић и Требиње. На почетку Литургије, Преосвећени Владика је у искушеницу обукао слушкињу Божју Ивану. Речју литургијске проповеди обратио се протојереј Миодраг Тодоровић, појашњавајући значење речи Господње: Ко се вас одриче и мене се одриче, одриче се онога који ме је послао:

„Ко се Цркве одриче, Христа се одриче и Бога Оца и Духа Утјешитеља. Ово су ријечи Господње, данас на Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског који су стубови Цркве сваки у свом времену. Апостоли Му кажу како им се духови покоравају, а Он их поучава: Добро, можете газити на скорпије и змије, али у томе није достојанство ваше, у томе није достојанство човјека. Човјеково је достојанство да му је име уписано на небесима, то јесте да му је име уписано у Књигу живота вјечног. Зато Свети Лука, као први иконописац трага да види у човјеку ту искру бесамртну, тај лик Божји који станује у свима нама. Свети Петар Цетињски у свом времену посвједочава ту најдубљу истину да спасење није у нашој памети, нити у нашој сујети и таштини, него у скраћењу тога. Христос каже: Видјех сатану гдје паде са неба као муња. Паде јер се узносио, највећи пад ми људи доживимо кад се узнесемо, значи наш пад долази из нашег самољубља и егоизма“, поучавао је свештеник Тодоровић, подсјетивши на дио из тестамента Светог Петра Цетињског кад, пред упокојење, моли сваког Црногорца и Брђанина да му опросте што је сагријешио, а он прашта сваком човјеку на овом свијету. То може да каже, у том часу, само онај који је добро пазио на сваки свој поступак. Дакле, кад славимо овако велике људе, ми славимо кроз њих Христа и показује се како је Бог диван у светима својим, кроз Светог, славног и свехвалног апостола и јеванђелисту Луку, кроз Светог Петра Цетињског и кроз све свете на оригиналан и посебан начин што потврђује да смо у Христу сви једно, да у Њему имамо слободу и да смо у Њему самооригинални, јер само Бог ствара оригинале, а не штанцује производе“.

Велики празник и славу сестринству Жупског манастира са игуманијом Ефимијом речју архипастирског слова честитао је епископ Методије:

„Наш народ је увијек знао и слиједио трагом прејемника Христових који су проповједали ријеч Божју, јеванђелску и хранили душу своју, спашавјући је од гријеха, смрти и ђавола, стицали своје мјесто на небесима милошћу и благодаћу Божјом. Данашње Јеванђеље је говорило о онима који чине чудеса, силом Христовом, апостолима који су се хвалили како им се све покорава од те силе божанске, а Он им је говорио да се не узносе својим даровима, него тиме што су спашени, што су имена њихова уписана на небесима. Завршио је ријечима: Хвала ти Боже што си ово сакрио од мудрих и вјештих у овом свијету, а открио то безазленима, тиме казујући да, не само да треба да будемо паметни, мудри и вјешти и да се трудимо да будемо што бољи, али то нам не може помоћи ако не будемо безазлени, ако не учинимо своје душе свијетлим, безазленим, милостивим као што је то Христос био, да се уподобимо Њему и да не живимо живот по својим плановима, него да једног дана и тренутка Христос почне да живи у нама, да Њиме дјеламо, као што су дјелали Свети апостол Лука и сви ученици Христови и преци наши до данашњег дана. Наши су преци, који су ишли тим светим, безазленим, благословеним путем, без обзира на положај и статус који су имали били свети. Имали смо народне прваке и државнике који су били свети, а камоли оне који су ишли да свој живот интензивније посвете, у Цркви или у клиру, спасењу не само свом, него и свог народа. Ево, после толико година, данас имамо да су се народни прваци са својим народом овдје окупили, гдје им је и мјесто. И Свети Петар Цетињски, којег данас прослављамо био је и народни вођа, не само духовни него и свјетовни владар. И сви они на које се угледао, Немањићи и они после њих, кнезови свети и краљеви прије њих, Свети кнез Јован Владимир, били су свети и спасила их је безазленост душе њихове и ходење за Христом Богом нашим. То нека нам буде наук овог дивног дана, празника и сабрања, да колико год будемо вјешти, мудри, паметни, да никад не заборављамо оно што нас једино може спасити, а то је да будемо безазлени. То значи да свака наша мисао, која се у нашем уму ствара, треба да буде богоугодна и христоугодна, да свака мисао буде свијетла, добра, а све оне друге мисли које се роје и покушавају да продру у наш ум, и да се уселе у наше срце, треба да их одбацимо снагом, благодаћу Божјом, Његовом милошћу, али и вољом, трудом и упорношћу нашом да будемо оно што су били одвајкада преци наши који су славили Христа Бога нашег“.

На крају Литургије служен је помен блаженопочившем митрополиту Амфилохију, а освештан је и преломљен славски колач поводом манастирске славе.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести