Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије је служио на празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2024. године, свету архијерејску Литургију у Пивском манастиру, поводом храмовне славе ове древне светиње.   

Велики и дивни празник Успења Пресвете Богородице и славу Пивског манастира, речима архипастирске беседе честитао је Преосвећени Епископ Методије. Он је казао да овај празник, Успење, није само празник уснућа Пресвете Богородице, него и Њеног васкрсења.

„Прво васкрсење које славимо и које је темељ и залога сваког људског васкрсења будућег, Христово Васкрсење је прво, а данас прослављамо васкрсење Пресвете Богородице јер се Она и телом својим васкрслим на небо вазнела и успела изнад свих небеса, изнад свих ангелских и архангелских сила, jer je Она часнија од херувима и неупоредиво је славнија од серафима, јер је Христа Богочовека самог Бога, Који се телом својим зачео у утроби Њеној, родила а тиме постала спој и копча божанског, Коме је Она дала своју природу и обукла Га у тело човечанског и свега створеног. То је дивна и велика, несагледива, непојмљива, незамислива тајна, и благодат и милост Божја.

Никад оно што је створено не би могло бити вечно без сједињења са божанским. Преко Оне чије успење ми данас прослављамо и у чијем храму и овој светој обитељи се данас сабрасмо, спојило се божанско и човечанско. Сваки човек који је рођен и који ће се родити у историји рода људског, има потенцијал за вечност. За сваког човека, запамтите то за сваког, без разлике, Господ жели да се тај човек спаси и само због тога и ни због чега другог Христос је прошао све оно што је прошао у свом земаљском животу, због нашег спасења и ради нашег спасења, проповедао и чинио чудеса, на крају страдао и, на крсту распет, издахнуо, и трећи дан васкрсао, а четрдесети дан се вазнео на небеса. Ту човечанску природу, коју је узео на себе, на сву вечност, сео је са десне стране Бог и Оца, изнад свих ангелских и архангелских сила, изнад свих небеса и светова“, рекао је владика Методије.

То је, навео је епископ Методије, призив људском роду и сваком човеку појединачно да постане личност.

„И онај потенцијал и семе које носимо у себи, ту боголикост да подвигом, смирењем, вером и осталим врлинама, а које нам је најбоље показала и кроз коју се најбоље пројавила та врлина и све врлине, преко Пресвете Богородице, треба да их стекнемо и да остваримо оно што је Господ замислио и предназначио за сваког од нас, без изузетка. Чули смо у светом Јеванђељу, где је Господ дошао у Витанију код Марте, изгледа да је она била домаћица тог дома, имала брата Лазара и сестру Марију, код њих проповедао и велики се народ скупио. Марта као права домаћица, а гледајући да испуни једну од највећих врлина, а то је гостољубље, путника намерника да дочека, да га услужи, послужи, она је спремала за те све људе око Исуса што су дошли и за Њега, на првом месту, послужење, али, видећи да не може да стигне у тој ужурбаности и брзлоплетости и напетости која се увек из тога јавља, приговорила је, чак, и Учитељу своме: Како можеш да гледаш, ја се овде распадох служећи а ова моја сестра, која ту крај твојих ногу седи и слуша беседу твоју, уместо да ми помогне, ти јој ништа не кажеш у вези са тим“.

Каже јој скромно, мирно и да је не би повредио Исус: Марта, Марта, велика је та врлина коју ти чиниш, али знај да је ова врлина коју је Марија изабрала боља од те врлине коју ти чиниш. Она је бољи део изабрала, и твоја је добра, али њена је боља, а то је да слуша реч Божју и да је твори. Онда, наставља се Јеванђеље, а које није било у том тренутку кад је дигла из народа глас једна жена, него то се мало касније десило, али спојили су, данас у Јеванђељу, са овим догађајем Марије и Марте, где је рекла та жена, као глас из народа: Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао кад си такав Чудотворац, јер је пред тим узвиком Он једног човека демонизованог излечио и тог злодуха, због ког тај човек није могао ни да говори, био нем, истерао и ослободио њега и тај човјек је проговорио. Кад је Исус то чуо, рекао је: Блажена је моја мајка, али разлог Њеног блаженства није то што је са мном у сродству, већ је узрок и разлог блаженства Њеног то што је увек слушала и увек спремна била да твори заповести Божје, што је увек спремно и мирно рекла: Ево слушкиње твоје, Господе, нека ми буде по ријечи твојој“, беседио је Његово Преосвештенство.

Она, зато што је блажена, то су, додао је епископ Методије, рекли Свети Оци, постала је Мајком Божјом, а није блажена зато што је Бога родила.

„Разлог Њеног блаженства је оно што је данас у Јеванђељу Исус тој жени поновио: Блажени су они који слушају и творе реч Божју. Без тога и без тог личног подвига, без обзира на нашу припадност или сродничке везе или неке друге, с неким битним или значајним, дакле, без нашег личног подвига ништа се битно неће десити и променити у вези са нашим спасењем. Без обзира из ког смо рода и племена коме припадамо и ком друштевном, социјалном или економском слоју припадамо, све оно и најважније што можемо да учинимо у нашим је рукама. Ни од кога то не зависи, не зависи ни од места, ни од средине; људи су се спашавали, чак, у содому и гомору. Читали смо у Светом Писму кад је Лот изашао и праведник је био и у таквој средини човек, радећи на свом спасењу, може све променити и све држи у својим рукама.

Господ је дао нама најдрагоцјенији дар који може неко имати, а то је слободу, слободу за опредељење, да ли ћемо одабрати и тај пут Христов изабрати или ћемо под лошим изговорима себе оправдавати што идемо путем којим не треба да идемо. Срећан вам овај дивни празник Пресвете Богородице, Њеног Успења, другог васкрсења, слике наше васкрсења кад буде Други долазак Христов. Нека благодат данашњег празника и славља ове свете обитељи и молитве Пресвете Богородице буду са свима вама и свима нама, и свим људима на овом свету да буде на укрепљење, снагу да издржимо, да понешто и ми урадимо на путу свог спасења и спасења својих ближњих“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Методије.

Након Литургије, благосиљани су славски приноси и преломљен је славски колач. Домаћин славе био је Здравко Апрцовић, а део славског колача и обавезу за следећу годину преузео је Лука Ћаласан. Заједничарење је настављено уз трпезу љубави, а уприличен је и богат културно-уметнички програм на којем је празничну беседу произнео књижевник Будимир Дубак.

Његовом Преосвештенству Епископу Методију је саслуживало свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао многобројни верни народ. Свету службу Божју појањем је пратио хор Преподобне мати Ангелине под руководством проф. Ане Бојић.

Извор: http://www.eparhija.me/