Педесет година од обнове Епархије врањске
Педесет година обнове Православне епархије врањске (1975 - 2025)
У оквиру обележавања великог јубилеја, педесет година од обнове Епархије врањске, у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању одржана је свечана духовна академија. Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије је захвалио свима који су у протеклих пет деценија допринели развоју Епархије врањске како у материјалном тако и у духовном смислу, нагласивши да је сваки труд, молитва и љубав верног народа уграђена у духовни лик ове Богом чуване епархије. „Господ је благословио да данас убирамо плодове дела наших претходника и свих који су, у духу вере и пожртвовања, служили Цркви Христовој у овим крајевима“, поручио је митрополит Пахомије.
У оквиру програма приказан је и филм о Епархији врањској аутора мр Ненада Бојкова, вероучитеља. Кроз спој документарног и играно-уметничког израза, филм је дочарао богату историју, духовни развој и значај Епархије врањске, која је обновљена 1975. године одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
Поводом великог јубилеја, а на предлог Комисије за доделу ордена Епархије врањске, Епархијски савет донео је одлуку да се орден Преподобног Прохора Пчињског, највише одликовање Епархије врањске, додели Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије и Граду Врању, као знак благодарности за дугогодишњу подршку и сарадњу.
У уметничком делу програма наступило је сестринство манастира Светог Стефана из Горњег Жапског, које је својим појањем унело молитвени дух у свечаност, као и хор Нишке богословије, који је извео низ духовних композиција посвећених Господу, Пресветој Богородици и Светом Прохору Пчињском, небеском заштитнику југа Србије.
Својим садржајем, духовна академија је представљала свечани израз благодарности Богу за све што је у протеклих пола века учињено на духовном, мисијском и културном плану у Епархији врањској, као и позив свим верницима да, у духу вере и јединства, наставе да граде Цркву Христову у овом благословеном крају.
***
У Галерији Народног универзитета, у оквиру обележавања великог јубилеја Епархије врањске, одржана је промоција капиталног дела „Шематизам Православне Епархије врањске”.
Шематизам Епархије врањске је поред основних задатака који се оваквом књигом о животу и раду цркви подразумевају, у историјском и географском смислу, као и другим сегментима живота на овој територији, осветлио многе појединости које су широј јавности биле непознате.
Многи су дали допринос овом делу својим неуморним радом, свако са свог места на којем га је Господ поставио, те управо због тога ова књига није само историјска већ је сведочанство истинског стваралаштва Бога у човеку, чуло се на промоцији.
Промоцији су присуствовали: Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, игуман хиландарски Методије, свештенство Епархије врањске, градоначленик Врања др Слободан Миленковић и председник Скупштине града гђа Зорица Јовић. Шематизам су представили: протојереј-ставрофор Александар Јовановић; др Радован Пилиповић, управник Архива Српске Патријаршије; и проф. др Сунчица Денић Михаиловић.
Митрополит Пахомије је изразио захвалност свима који су узели учешће у изради шематизма Епархије врањске. „Сматрамо да ће свеобухватност овог Шематизма бити од великог значаја, за простор који покрива Епархија врањска, као и за целу српску православну цркву”, истакао је митрополит Пахомије.
***
У оквиру обележавања великог јубилеја, педесет година од обнове Епархије врањске, у Галерији Народног универзитета у Врању свечано је отворена изложба под насловом „Промоција издања Епархије врањске“.
Свечаном отварању изложбе присуствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, који је у својој поздравној речи изразио благодарност свима који су током протеклих пет деценија допринели издавачкој, културној и духовној делатности Епархије врањске. Митрополит је истакао да је писана реч једно од најважнијих средстава сведочења вере и очувања духовног идентитета, те да издавачка делатност представља трајно сведочанство о животу Цркве на простору југа Србије. На изложби је представљена богата и разноврсна издавачка делатност коју је Православна епархија врањска неговала у протеклим деценијама, показујући ширину духовних, научних и културних интересовања. Изложба је тематски подељена у више целина:
***
У организацији Завода за заштиту природе Србије, у среду, 29. октобра 2025. године на 68. Међународном сајму књига у Београду у сали за промоције „Борислав Пекићˮ одржана је промоција две монографије посвећене природним вредностима и двадесетогодишњем јубилеју управљања заштићеним подручјем Предео изузетних одлика „Долина Пчиње” које су објављене у сарадњи са Епархијом врањском. Промоцију је свечано отворио поздравним речима Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије.
О издањима Епархије врањске и јубилеју педесет година од обнове Епархије врањске, са посебним освртом на капитално дело „Шематизам Епархије врањске” говорила је др Сена Михаиловић Милошевић, научни сарадник Института за српску културу Приштина - Лепосавић. О монографији „ПИО Долина Пчиње – двадесет година управљања” говориле су др Драгана Остојић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, и гђа Марија Симић, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије. Монографију „Птице Долине Пчиње” представили су г. Милош Радаковић, шеф одсека за заштиту биодиверзитета Завода за заштиту природе Србије, и г. Братислав Грубач, рецензент.
Монографије „Предео изузетних одлика Пчиња: двадесет година управљања” и „Птице долине Пчиње” представљају резултат дугогодишњег истраживачког и стручног рада сарадника Завода за заштиту природе Србије и Епархије Врањске, који заједнички управљају овим јединственим природним добром. Проглашењем Долине Пчиње за Предео изузетних одлика прве категорије пре више од две деценије, ово подручје постало је прво у Србији које је стекло такав статус, као и прво природно добро којим управља Српска Православна Црква. Тиме је створен темељ за свеобухватну заштиту његових природних, духовних и културних вредности. Књига „ПИО Долина Пчиње – двадесет година управљања” даје свеобухватан приказ природних, културних и духовних особености овог простора. Аутори су, кроз стручни и приступачан приказ, обрадили природне вредности, географске, хидрографске и климатске карактеристике, флору, фауну и културно наслеђе Пчиње, као и активности управљача на очувању и унапређењу подручја.
Монографија „Птице Долине Пчиње” доноси систематски приказ јединствене орнитофауне овог подручја, са научно-истраживачким описом 82 одабране врсте птица и комплетним списком од 154 забележене врсте. Истраживања су спроведена током 2020. и 2022. године, уз обраду станишта према Генерализованој карти станишта Србије. Објављивањем ових књига покренута је едиција посвећена природи Долине Пчиње, а у наредном периоду очекује се и излазак новог наслова - књиге о биљкама овог подручја.
***
Свечана прослава педесете годишњице од обнове Православне Епархије врањске отпочела је 28. октобра 2025. године, у 19 часова. Прво вече јубилеја било је посвећено изложби старина и драгоцености из богате ризнице Епархије врањске, која сведочи о духовном, културном и уметничком наслеђу ових простора. Промоцију је отворио Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, који је поздравио све сабране, чиме је званично започела прослава пола века постојања Епархије врањске. О изложби су говорили: протојереј-ставрофор Небојша Стојадиновић и гђа Јелена Атанаcијев, виши кустос Народног музеја у Врању, који су истакли значај очувања светиња и црквених споменика као темеља идентитета нашег народа.
Педесет година обнове Православне епархије врањске (1975 - 2025)
Хришћанство у пчињским крајевима је присутно вековима, о чему сведоче бројни историјски извори и археолошки налази, попут открића у селу Кршевица које потиче из V века, као и многобројни манастири и храмови, међу којима се посебно издваја светиња посвећена Светом Прохору Пчињском, подигнута у XI веку. Ипак, имајући у виду да су историјске прилике на овим просторима биле, најблаже речено, променљиве, то се неминовно одразило и на устројство и деловање Цркве. Црквено управљање на овим просторима је мењало свој облик у зависности од времена. Управо стога, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је одлуку да 26. маја 1975. године обнови Епархију врањску са седиштем у Врању. Од тог тренутка до данас успостављен је и одржан континуитет у црквеном управљању, што представља непосредан повод за ову свечану прославу.
У првим годинама након обнове, Епархијом врањском администрирао је тадашњи Епископ нишки Иринеј, а касније и Патријарх српски, све до устоличења првог епископа обновљене епархије, архимандрита Доментијана (Павловића) 1978. године. Нажалост, његова архијерејска служба била је кратког трајања, будући да је уснуо у Господу услед трагичне саобраћајне несреће 2. јуна 1983. године. Ипак, током тог кратког периода, епископ Доментијан је успео да постави темеље устројства епархије. Ове организационе поставке значајно су допринеле даљем развоју и стабилизацији црквеног живота у епархији.
После његовог упокојења, управу над епархијом поново преузима Епископ нишки Иринеј, који врши дужност администратора до јуна 1984. године, када за Епископа врањског бива устоличен викарни Епископ моравички Сава (Андрић). Епископ Сава је на челу епархије остао до 1991. године, када је изабран за Епископа браничевског. Током наредне године, до избора новог епископа, он истовремено администрира и Епархијом врањском. Иако кратког трајања, његова служба у Врању била је обележена ревносним литургијским животом, пастирским радом и мисионарским залагањем на пољу верске и моралне поуке народа.
Свети Архијерејски Сабор је 1992. године за трећег епископа обновљене Епархије врањске изабрао настојатеља манастира Папраћа, архимандрита Пахомија (Гачића). Митрополит Пахомије већ три деценије столује Епархијом врањском, што довољно сведочи да је његова улога најзначајнија за обновљену Епархију врањску. Дело пуноће Епархије врањске у овом периоду представићемо кроз неколико кључних сегмената: Верска настава; Обнова цркава, манастира и монаштва; Научно-просветитељска делатност, Социјално-хуманитарни рад; Култура, уметност и информисање; Област заштите животне средине; Оснивање међународног православног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“; Проглашење Светих сурдуличких мученика. Свим овим је обогаћен црквени и друштвени живот за ових педесет година.
Ми знамо да се веронаука у образовне установе вратила почетком 21. века. Међутим, од самог доласка митрополита Пахомија посебан акценат стављен је на унапређење знања о основним истинама православне вере. Ово се нарочито односи на организацију верске наставе при храмовима широм свих градова Епархије врањске. Као резултат ових настојања, организована су групна крштења одраслих, активно учешће верника на богослужењима, а посебно је рађено на верском образовању младих.
Године 1992. једини житељи манастира у Епархији врањској биле су три монахиње у манастиру Светог Прохора Пчињског, док су други манастири били запустели и у толико лошем стању да нису имали минималне услове за живот. У истој години, након устоличења митрополита Пахомија, као и доласком архимандрита Пајсија из Свете Горе, започета је обнова манастира и конака, уз заједнички рад верника и локалне заједнице, што је омогућило поновно успостављање монашког живота. Данас, на територији Епархије врањске, постоји 12 манастира и 8 метоха, у којима борави 26 монаха и монахиња, што је значајан показатељ обновљеног духовног живота. Паралелно са обновом манастира, започет је и период интензивне обнове, али и изградње нових цркава. Подаци показују да је током деведесетих година на територији Епархије било укупно 114 храмова који су били у доста запуштеном стању, док данас број светиња износи 149. Овај пораст од 35 нових храмова, а и обновљени храмови, јасан су показатељ рада свештенства и монаштва као и живе вере народа, која се огледа не само у духовном животу, већ и у конкретним делима.
У протеклим деценијама дошло је до природне смене генерација у оквиру епархијског свештенства. Нове свештеничке снаге полако су преузимале пастирску одговорност, настављајући дело својих претходника. Обнова и изградња светиња, оживљавање литургијског живота, као и успостављање црквене свести у народу, спроводе се уз подршку и благослов старијих свештеника који су у време тешких историјских околности - нарочито током периода комунизма - изнели тежину живота Цркве, често уз велике личне жртве. Они су живи сведоци истрајности, смирења и служења, чиме су оставили снажан духовни печат новим генерацијама. Данас у епархији службу врши 43 активних свештеника, 17 пензионисаних свештеника и 7 ђакона, који, на себи својствен начин, одговарају на изазове савременог друштва - од духовне равнодушности и секуларизма до убрзаног технолошког развоја. Њихова служба није само одговор на потребе садашњице, већ и наставак непрекинутог низа црквене мисије која сведочи веру, љубав и наду у Христа. То је потврда да Црква, као Тело Христово, живи, дише и делује - увек окренута спасењу човека и прослављању Бога.
Током претходних деценија, Епархија врањска организовала је бројне међународне и домаће симпозијуме и научне скупове, који су окупљали учеснике из различитих земаља Европе и ширег света. Један од значајнијих скупова је и Светопрохорски монашки сабор, који ће се одржати и ове године у оквиру прославе јубилеја. Паралелно с организовањем ових научних скупова, а често и без њих, развијена је и значајна издавачка делатност Епархије врањске. До данас је објављено више десетина различитих публикација у хиљадама примерака, које нећемо овде набрајати, али ћемо издвојити круну овог издавачког подухвата поводом педесетогодишњице обнове епархије – Шематизам Епархије врањске. Многи истакнути стручњаци из разних области дали су значајан допринос истраживањима и издањима Епархије врањске, а незахвално би било не споменути и летње школе духовности, историје и културе. Такође, поводом важних празника и историјских догађаја, редовно се организују свечаности, академије и прославе, као и изложбе као што су: „Преподобни отац Јустин Поповић“, „Иконе Православне Епархије врањске – XIX век“, „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“, као и многе друге значајне изложбе и манифестације, и то не само на простору епархије, него и шире, па чак и у Паризу, изложба икона Саборног храма у капели Сорбоне. У области медијског информисања, посебан печат оставља рад црквених медија. Наиме, под називом Искон, 2008. године започела је са радом прва радио станица овог типа, као непрофитна станица усмерена пре свега на мисионарску делатност. Под истим називом, још од 1997. године, излази и први илустровани часопис који и данас привлачи велику пажњу, нарочито међу младима.
Социјално-хуманитарни рад Епархије врањске присутан је готово на свакодневном нивоу. Поред бројних акција у којима су волонтерски активно учествовали ђаци основних и средњих школа, посебно се истиче улога Епархије током тешких дана рата и страдања српског народа, нарочито за време НАТО бомбардовања, када је она представљала центар, на нивоу државе, за прикупљање хуманитарне помоћи преко лука у Солуну и Пиреју у Грчкој. Такође, вредно је напоменути и један од значајнијих пројеката, у време санкција, када је прикупљено више од 70 инкубатора за превремено рођену децу, који су уручени свим породилиштима у Србији, чиме је пружена значајна помоћ најмлађима. Сва наведена активност од 2015. године бива под окриљем Свеправославног друштва, које 2025. године доноси измене и допуне Статута и мења свој назив у Међународно православно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“. Друштво званично остварује своје циљеве кроз богословску и мисионарску делатност, издаваштво, хуманитарни рад, као и организацију просветних и културних програма. Сам назив друштва представља јасан израз настојања, пуноће врањске Епархије, да се никада не заборави лик и дело оца Јустина, који је својим духовним радом оставио дубок траг у Српској Православној Цркви и представља најзначајнију фигуру српске теологије у 20. веку. Овај подухват је започет још 1994. године, када је уз помоћ града Врања, који је доделио Епархији плац где је била породична кућа оца Јустина, започета обнова исте, јер је била порушена од стране комунистичкох власти још 1964. године и данас представља центар за сабрање омладине и свих верника. Отац Јустин је препознат од стране самог града Врања, који је дао дозволу да се у његову част подигне биста у градском парку, а једна од улица у Врању носи његово име. Круна ових настојања био је долазак моштију Преподобног Јустина у Врање 1. јуна 2019. године, које су од тада доступне верницима за целивање и молитву сваког дана, у првом храму подигнутом у његову част, у Међународном православном центру.
На иницијативу угледних људи из Сурдулице, а посебно Удружењу „Стара Сурдулица“, обновљена је спомен-костурница, која је од стране окупатора порушена у време Другог светског рата у којој су, 29. маја 2010. године, положене пројављене мошти сурдуличких мученика, похрањене у 18 сандука. Српска Православна Црква их је одлуком Светог Архијерејског Сабора, унела у Диптих светих, заједно са Митрополитом скопским Викентијем Крџићем и игуманом Владимиром Протићем. Дан њиховог празновања одређен је 29. мај. Делићи моштију свечано су пренети на многа места Србије, па чак и у иностранство, чиме је одана почаст њиховом мученичком подвигу и страдању.
Значајан допринос очувању природе у овом крају, поред враћања шума и земљишта Цркви, представља и Одлука Владе Републике Србије из 2003. године којом је Епархија врањска постала управљач заштићеног подручја „Долина Пчиње“, а од 2024. године и споменик природе Вражји камен – Просечних. У оквиру овог подухвата, Епархија врањска, у сарадњи са локалним самоуправама и становништвом, активно учествује у очувању природних ресурса и екосистема овог региона.
Наведене активности износимо са једним циљем, да се у нашим срцима дубоко укорене речи Митрополита скопскох Јосифа (Цвијовића): „Треба ли да истичемо и то, да су Српска Православна Црква и њени служитељи били столећима једини источници и сејачи писмености за свој народ, оснивачи школа, народне посвећености и добре, хришћанске културе: једини заштитници гоњених, храниоци и бранитељи светиње: да је Црква била и остала за сва времена брижна и нежна мати, и да Србин без ње не би био оно што јесте?!“.
Зато је врло важно да се подсетимо свега што се збило у протеклих педесет година од обнове Епархије врањске, како бисмо, као заједница, дубље схватили значај духовног и културног наслеђа којем припадамо. Ова историја није само прича о обнови и напретку, већ и подсетник на одговорност коју носимо да чувамо оно што нам је у аманет остављено - не само у физичком, већ и у духовном смислу. Јер, ако схватимо у каквом окружењу живимо, ако са свешћу о свим напорима који су уложени да наша Епархија буде оно што јесте, и ако будемо живели у вери православној, онда ћемо бити у стању да сачувамо и предамо будућим генерацијама. Тиме ћемо осигурати да Епархија врањска никада не буде угрожена, јер уколико се молимо, трудимо и чувамо веру, нећемо дозволити да ишта ослаби наше духовне корене и наше историјско и верско предање. Управо зато је од пресудне важности да на челу епархије буде епископ, онај који, као пастир и духовни отац, не само да управља Црквом, већ и својим животом и служењем сведочи јединство вере. Епископ је икона Христова у Цркви, његово присуство осигурава да се сва духовна и литургијска дешавања одвијају у складу са канонским поретком и предањем. Он предводи молитву, поучава верни народ и чува јединство у Христу. У нашем времену, на челу Епархије врањске налази се митрополит Пахомије, који већ, као што смо видели, деценијама верно и посвећено епископеви – надгледа пуноћу Епархије врањске.
Извор: Епархија врањска
У оквиру обележавања великог јубилеја, педесет година од обнове Епархије врањске, у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању одржана је свечана духовна академија. Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије је захвалио свима који су у протеклих пет деценија допринели развоју Епархије врањске како у материјалном тако и у духовном смислу, нагласивши да је сваки труд, молитва и љубав верног народа уграђена у духовни лик ове Богом чуване епархије. „Господ је благословио да данас убирамо плодове дела наших претходника и свих који су, у духу вере и пожртвовања, служили Цркви Христовој у овим крајевима“, поручио је митрополит Пахомије.
У оквиру програма приказан је и филм о Епархији врањској аутора мр Ненада Бојкова, вероучитеља. Кроз спој документарног и играно-уметничког израза, филм је дочарао богату историју, духовни развој и значај Епархије врањске, која је обновљена 1975. године одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
Поводом великог јубилеја, а на предлог Комисије за доделу ордена Епархије врањске, Епархијски савет донео је одлуку да се орден Преподобног Прохора Пчињског, највише одликовање Епархије врањске, додели Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије и Граду Врању, као знак благодарности за дугогодишњу подршку и сарадњу.
У уметничком делу програма наступило је сестринство манастира Светог Стефана из Горњег Жапског, које је својим појањем унело молитвени дух у свечаност, као и хор Нишке богословије, који је извео низ духовних композиција посвећених Господу, Пресветој Богородици и Светом Прохору Пчињском, небеском заштитнику југа Србије.
Својим садржајем, духовна академија је представљала свечани израз благодарности Богу за све што је у протеклих пола века учињено на духовном, мисијском и културном плану у Епархији врањској, као и позив свим верницима да, у духу вере и јединства, наставе да граде Цркву Христову у овом благословеном крају.
***
У Галерији Народног универзитета, у оквиру обележавања великог јубилеја Епархије врањске, одржана је промоција капиталног дела „Шематизам Православне Епархије врањске”.
Шематизам Епархије врањске је поред основних задатака који се оваквом књигом о животу и раду цркви подразумевају, у историјском и географском смислу, као и другим сегментима живота на овој територији, осветлио многе појединости које су широј јавности биле непознате.
Многи су дали допринос овом делу својим неуморним радом, свако са свог места на којем га је Господ поставио, те управо због тога ова књига није само историјска већ је сведочанство истинског стваралаштва Бога у човеку, чуло се на промоцији.
Промоцији су присуствовали: Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, игуман хиландарски Методије, свештенство Епархије врањске, градоначленик Врања др Слободан Миленковић и председник Скупштине града гђа Зорица Јовић. Шематизам су представили: протојереј-ставрофор Александар Јовановић; др Радован Пилиповић, управник Архива Српске Патријаршије; и проф. др Сунчица Денић Михаиловић.
Митрополит Пахомије је изразио захвалност свима који су узели учешће у изради шематизма Епархије врањске. „Сматрамо да ће свеобухватност овог Шематизма бити од великог значаја, за простор који покрива Епархија врањска, као и за целу српску православну цркву”, истакао је митрополит Пахомије.
***
У оквиру обележавања великог јубилеја, педесет година од обнове Епархије врањске, у Галерији Народног универзитета у Врању свечано је отворена изложба под насловом „Промоција издања Епархије врањске“.
Свечаном отварању изложбе присуствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, који је у својој поздравној речи изразио благодарност свима који су током протеклих пет деценија допринели издавачкој, културној и духовној делатности Епархије врањске. Митрополит је истакао да је писана реч једно од најважнијих средстава сведочења вере и очувања духовног идентитета, те да издавачка делатност представља трајно сведочанство о животу Цркве на простору југа Србије. На изложби је представљена богата и разноврсна издавачка делатност коју је Православна епархија врањска неговала у протеклим деценијама, показујући ширину духовних, научних и културних интересовања. Изложба је тематски подељена у више целина:
- Библиотека „Ризница Светоотачког предања“,
- Монографије,
- Зборници радова са научних скупова,
- Свето писмо и молитвеници,
- Одговарања на литургији,
- Веронаука,
- Издања ПИО „Долина Пчиње“,
***
У организацији Завода за заштиту природе Србије, у среду, 29. октобра 2025. године на 68. Међународном сајму књига у Београду у сали за промоције „Борислав Пекићˮ одржана је промоција две монографије посвећене природним вредностима и двадесетогодишњем јубилеју управљања заштићеним подручјем Предео изузетних одлика „Долина Пчиње” које су објављене у сарадњи са Епархијом врањском. Промоцију је свечано отворио поздравним речима Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије.
О издањима Епархије врањске и јубилеју педесет година од обнове Епархије врањске, са посебним освртом на капитално дело „Шематизам Епархије врањске” говорила је др Сена Михаиловић Милошевић, научни сарадник Института за српску културу Приштина - Лепосавић. О монографији „ПИО Долина Пчиње – двадесет година управљања” говориле су др Драгана Остојић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, и гђа Марија Симић, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије. Монографију „Птице Долине Пчиње” представили су г. Милош Радаковић, шеф одсека за заштиту биодиверзитета Завода за заштиту природе Србије, и г. Братислав Грубач, рецензент.
Монографије „Предео изузетних одлика Пчиња: двадесет година управљања” и „Птице долине Пчиње” представљају резултат дугогодишњег истраживачког и стручног рада сарадника Завода за заштиту природе Србије и Епархије Врањске, који заједнички управљају овим јединственим природним добром. Проглашењем Долине Пчиње за Предео изузетних одлика прве категорије пре више од две деценије, ово подручје постало је прво у Србији које је стекло такав статус, као и прво природно добро којим управља Српска Православна Црква. Тиме је створен темељ за свеобухватну заштиту његових природних, духовних и културних вредности. Књига „ПИО Долина Пчиње – двадесет година управљања” даје свеобухватан приказ природних, културних и духовних особености овог простора. Аутори су, кроз стручни и приступачан приказ, обрадили природне вредности, географске, хидрографске и климатске карактеристике, флору, фауну и културно наслеђе Пчиње, као и активности управљача на очувању и унапређењу подручја.
Монографија „Птице Долине Пчиње” доноси систематски приказ јединствене орнитофауне овог подручја, са научно-истраживачким описом 82 одабране врсте птица и комплетним списком од 154 забележене врсте. Истраживања су спроведена током 2020. и 2022. године, уз обраду станишта према Генерализованој карти станишта Србије. Објављивањем ових књига покренута је едиција посвећена природи Долине Пчиње, а у наредном периоду очекује се и излазак новог наслова - књиге о биљкама овог подручја.
***
Свечана прослава педесете годишњице од обнове Православне Епархије врањске отпочела је 28. октобра 2025. године, у 19 часова. Прво вече јубилеја било је посвећено изложби старина и драгоцености из богате ризнице Епархије врањске, која сведочи о духовном, културном и уметничком наслеђу ових простора. Промоцију је отворио Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, који је поздравио све сабране, чиме је званично започела прослава пола века постојања Епархије врањске. О изложби су говорили: протојереј-ставрофор Небојша Стојадиновић и гђа Јелена Атанаcијев, виши кустос Народног музеја у Врању, који су истакли значај очувања светиња и црквених споменика као темеља идентитета нашег народа.
Педесет година обнове Православне епархије врањске (1975 - 2025)
Хришћанство у пчињским крајевима је присутно вековима, о чему сведоче бројни историјски извори и археолошки налази, попут открића у селу Кршевица које потиче из V века, као и многобројни манастири и храмови, међу којима се посебно издваја светиња посвећена Светом Прохору Пчињском, подигнута у XI веку. Ипак, имајући у виду да су историјске прилике на овим просторима биле, најблаже речено, променљиве, то се неминовно одразило и на устројство и деловање Цркве. Црквено управљање на овим просторима је мењало свој облик у зависности од времена. Управо стога, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је одлуку да 26. маја 1975. године обнови Епархију врањску са седиштем у Врању. Од тог тренутка до данас успостављен је и одржан континуитет у црквеном управљању, што представља непосредан повод за ову свечану прославу.
У првим годинама након обнове, Епархијом врањском администрирао је тадашњи Епископ нишки Иринеј, а касније и Патријарх српски, све до устоличења првог епископа обновљене епархије, архимандрита Доментијана (Павловића) 1978. године. Нажалост, његова архијерејска служба била је кратког трајања, будући да је уснуо у Господу услед трагичне саобраћајне несреће 2. јуна 1983. године. Ипак, током тог кратког периода, епископ Доментијан је успео да постави темеље устројства епархије. Ове организационе поставке значајно су допринеле даљем развоју и стабилизацији црквеног живота у епархији.
После његовог упокојења, управу над епархијом поново преузима Епископ нишки Иринеј, који врши дужност администратора до јуна 1984. године, када за Епископа врањског бива устоличен викарни Епископ моравички Сава (Андрић). Епископ Сава је на челу епархије остао до 1991. године, када је изабран за Епископа браничевског. Током наредне године, до избора новог епископа, он истовремено администрира и Епархијом врањском. Иако кратког трајања, његова служба у Врању била је обележена ревносним литургијским животом, пастирским радом и мисионарским залагањем на пољу верске и моралне поуке народа.
Свети Архијерејски Сабор је 1992. године за трећег епископа обновљене Епархије врањске изабрао настојатеља манастира Папраћа, архимандрита Пахомија (Гачића). Митрополит Пахомије већ три деценије столује Епархијом врањском, што довољно сведочи да је његова улога најзначајнија за обновљену Епархију врањску. Дело пуноће Епархије врањске у овом периоду представићемо кроз неколико кључних сегмената: Верска настава; Обнова цркава, манастира и монаштва; Научно-просветитељска делатност, Социјално-хуманитарни рад; Култура, уметност и информисање; Област заштите животне средине; Оснивање међународног православног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“; Проглашење Светих сурдуличких мученика. Свим овим је обогаћен црквени и друштвени живот за ових педесет година.
Ми знамо да се веронаука у образовне установе вратила почетком 21. века. Међутим, од самог доласка митрополита Пахомија посебан акценат стављен је на унапређење знања о основним истинама православне вере. Ово се нарочито односи на организацију верске наставе при храмовима широм свих градова Епархије врањске. Као резултат ових настојања, организована су групна крштења одраслих, активно учешће верника на богослужењима, а посебно је рађено на верском образовању младих.
Године 1992. једини житељи манастира у Епархији врањској биле су три монахиње у манастиру Светог Прохора Пчињског, док су други манастири били запустели и у толико лошем стању да нису имали минималне услове за живот. У истој години, након устоличења митрополита Пахомија, као и доласком архимандрита Пајсија из Свете Горе, започета је обнова манастира и конака, уз заједнички рад верника и локалне заједнице, што је омогућило поновно успостављање монашког живота. Данас, на територији Епархије врањске, постоји 12 манастира и 8 метоха, у којима борави 26 монаха и монахиња, што је значајан показатељ обновљеног духовног живота. Паралелно са обновом манастира, започет је и период интензивне обнове, али и изградње нових цркава. Подаци показују да је током деведесетих година на територији Епархије било укупно 114 храмова који су били у доста запуштеном стању, док данас број светиња износи 149. Овај пораст од 35 нових храмова, а и обновљени храмови, јасан су показатељ рада свештенства и монаштва као и живе вере народа, која се огледа не само у духовном животу, већ и у конкретним делима.
У протеклим деценијама дошло је до природне смене генерација у оквиру епархијског свештенства. Нове свештеничке снаге полако су преузимале пастирску одговорност, настављајући дело својих претходника. Обнова и изградња светиња, оживљавање литургијског живота, као и успостављање црквене свести у народу, спроводе се уз подршку и благослов старијих свештеника који су у време тешких историјских околности - нарочито током периода комунизма - изнели тежину живота Цркве, често уз велике личне жртве. Они су живи сведоци истрајности, смирења и служења, чиме су оставили снажан духовни печат новим генерацијама. Данас у епархији службу врши 43 активних свештеника, 17 пензионисаних свештеника и 7 ђакона, који, на себи својствен начин, одговарају на изазове савременог друштва - од духовне равнодушности и секуларизма до убрзаног технолошког развоја. Њихова служба није само одговор на потребе садашњице, већ и наставак непрекинутог низа црквене мисије која сведочи веру, љубав и наду у Христа. То је потврда да Црква, као Тело Христово, живи, дише и делује - увек окренута спасењу човека и прослављању Бога.
Током претходних деценија, Епархија врањска организовала је бројне међународне и домаће симпозијуме и научне скупове, који су окупљали учеснике из различитих земаља Европе и ширег света. Један од значајнијих скупова је и Светопрохорски монашки сабор, који ће се одржати и ове године у оквиру прославе јубилеја. Паралелно с организовањем ових научних скупова, а често и без њих, развијена је и значајна издавачка делатност Епархије врањске. До данас је објављено више десетина различитих публикација у хиљадама примерака, које нећемо овде набрајати, али ћемо издвојити круну овог издавачког подухвата поводом педесетогодишњице обнове епархије – Шематизам Епархије врањске. Многи истакнути стручњаци из разних области дали су значајан допринос истраживањима и издањима Епархије врањске, а незахвално би било не споменути и летње школе духовности, историје и културе. Такође, поводом важних празника и историјских догађаја, редовно се организују свечаности, академије и прославе, као и изложбе као што су: „Преподобни отац Јустин Поповић“, „Иконе Православне Епархије врањске – XIX век“, „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“, као и многе друге значајне изложбе и манифестације, и то не само на простору епархије, него и шире, па чак и у Паризу, изложба икона Саборног храма у капели Сорбоне. У области медијског информисања, посебан печат оставља рад црквених медија. Наиме, под називом Искон, 2008. године започела је са радом прва радио станица овог типа, као непрофитна станица усмерена пре свега на мисионарску делатност. Под истим називом, још од 1997. године, излази и први илустровани часопис који и данас привлачи велику пажњу, нарочито међу младима.
Социјално-хуманитарни рад Епархије врањске присутан је готово на свакодневном нивоу. Поред бројних акција у којима су волонтерски активно учествовали ђаци основних и средњих школа, посебно се истиче улога Епархије током тешких дана рата и страдања српског народа, нарочито за време НАТО бомбардовања, када је она представљала центар, на нивоу државе, за прикупљање хуманитарне помоћи преко лука у Солуну и Пиреју у Грчкој. Такође, вредно је напоменути и један од значајнијих пројеката, у време санкција, када је прикупљено више од 70 инкубатора за превремено рођену децу, који су уручени свим породилиштима у Србији, чиме је пружена значајна помоћ најмлађима. Сва наведена активност од 2015. године бива под окриљем Свеправославног друштва, које 2025. године доноси измене и допуне Статута и мења свој назив у Међународно православно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“. Друштво званично остварује своје циљеве кроз богословску и мисионарску делатност, издаваштво, хуманитарни рад, као и организацију просветних и културних програма. Сам назив друштва представља јасан израз настојања, пуноће врањске Епархије, да се никада не заборави лик и дело оца Јустина, који је својим духовним радом оставио дубок траг у Српској Православној Цркви и представља најзначајнију фигуру српске теологије у 20. веку. Овај подухват је започет још 1994. године, када је уз помоћ града Врања, који је доделио Епархији плац где је била породична кућа оца Јустина, започета обнова исте, јер је била порушена од стране комунистичкох власти још 1964. године и данас представља центар за сабрање омладине и свих верника. Отац Јустин је препознат од стране самог града Врања, који је дао дозволу да се у његову част подигне биста у градском парку, а једна од улица у Врању носи његово име. Круна ових настојања био је долазак моштију Преподобног Јустина у Врање 1. јуна 2019. године, које су од тада доступне верницима за целивање и молитву сваког дана, у првом храму подигнутом у његову част, у Међународном православном центру.
На иницијативу угледних људи из Сурдулице, а посебно Удружењу „Стара Сурдулица“, обновљена је спомен-костурница, која је од стране окупатора порушена у време Другог светског рата у којој су, 29. маја 2010. године, положене пројављене мошти сурдуличких мученика, похрањене у 18 сандука. Српска Православна Црква их је одлуком Светог Архијерејског Сабора, унела у Диптих светих, заједно са Митрополитом скопским Викентијем Крџићем и игуманом Владимиром Протићем. Дан њиховог празновања одређен је 29. мај. Делићи моштију свечано су пренети на многа места Србије, па чак и у иностранство, чиме је одана почаст њиховом мученичком подвигу и страдању.
Значајан допринос очувању природе у овом крају, поред враћања шума и земљишта Цркви, представља и Одлука Владе Републике Србије из 2003. године којом је Епархија врањска постала управљач заштићеног подручја „Долина Пчиње“, а од 2024. године и споменик природе Вражји камен – Просечних. У оквиру овог подухвата, Епархија врањска, у сарадњи са локалним самоуправама и становништвом, активно учествује у очувању природних ресурса и екосистема овог региона.
Наведене активности износимо са једним циљем, да се у нашим срцима дубоко укорене речи Митрополита скопскох Јосифа (Цвијовића): „Треба ли да истичемо и то, да су Српска Православна Црква и њени служитељи били столећима једини источници и сејачи писмености за свој народ, оснивачи школа, народне посвећености и добре, хришћанске културе: једини заштитници гоњених, храниоци и бранитељи светиње: да је Црква била и остала за сва времена брижна и нежна мати, и да Србин без ње не би био оно што јесте?!“.
Зато је врло важно да се подсетимо свега што се збило у протеклих педесет година од обнове Епархије врањске, како бисмо, као заједница, дубље схватили значај духовног и културног наслеђа којем припадамо. Ова историја није само прича о обнови и напретку, већ и подсетник на одговорност коју носимо да чувамо оно што нам је у аманет остављено - не само у физичком, већ и у духовном смислу. Јер, ако схватимо у каквом окружењу живимо, ако са свешћу о свим напорима који су уложени да наша Епархија буде оно што јесте, и ако будемо живели у вери православној, онда ћемо бити у стању да сачувамо и предамо будућим генерацијама. Тиме ћемо осигурати да Епархија врањска никада не буде угрожена, јер уколико се молимо, трудимо и чувамо веру, нећемо дозволити да ишта ослаби наше духовне корене и наше историјско и верско предање. Управо зато је од пресудне важности да на челу епархије буде епископ, онај који, као пастир и духовни отац, не само да управља Црквом, већ и својим животом и служењем сведочи јединство вере. Епископ је икона Христова у Цркви, његово присуство осигурава да се сва духовна и литургијска дешавања одвијају у складу са канонским поретком и предањем. Он предводи молитву, поучава верни народ и чува јединство у Христу. У нашем времену, на челу Епархије врањске налази се митрополит Пахомије, који већ, као што смо видели, деценијама верно и посвећено епископеви – надгледа пуноћу Епархије врањске.
Извор: Епархија врањска
Најновије вести
03.11.2025 11:06
Прва канонска посета владике Јустина парохији у Лисабону
03.11.2025 10:14
Слава храма Светог Луке у Ливерпулу
03.11.2025 09:47