У присуству Његовог Блаженства Архиепископа охридског и македонског г. Стефана, архијереја Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, као и високих гостију из Грчке и Србије, синоћ је у хотелу „Цар Самуило“ свечано представљена књига Епископа стобијског г. Јакова „Мистични и литургијски живот у делима старца Емилијана Симонопетријског“.

Промоцији су присуствовали надлежни Митрополит струмички г. Наум; митрополити тетовско-гостиварски г. Јосиф, дебарско-кичевски г. Георгије, крушевско-демирхисарски г. Јован, брегалнички г. Иларион и европски г. Пимен; епископи делчевско-каменички г. Марко, дремвитски г. Давид и хераклејски г. Климент; као и архимандрити, свештенство и монаштво Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије.

Присуствовали су и високи гости из Грчке предвођени Митрополитом дидимотихским, орестијадским и суфлијским г. Дамаскином, представници братства манастира Симонопетра са Свете Горе и професори Аристотеловог универзитета у Солуну, као и гости из Србије.

Међу гостима су били и директор Комисије за односе са верским заједницама и религијским групама Оливера Трајковска, народни посланици Петар Марков, Ели Панова и Жан Дрвошанов, градоначелници Струмице, Босилова и Васиљева — Петар Јанков, Ристо Манчев и Славе Андонов, саветници и велики број представника јавног, политичког и друштвеног живота Струмице.

Књига, која представља мастер рад Преосвећеног Епископа стобијског г. Јакова, израђен и одбрањен са највишим оценама на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, повезује богословље и духовно искуство старца Емилијана Симонопетријског, сагледавајући их кроз јединство исихастичког и литургијског живота као суштинске основе православног богопознања.

Присутнима се обратио и проф. др Теодорос Јангу са Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну.

У свом богословском осврту, проф. др Милан Ђорђевић је истакао да се у монографији Епископа стобијског г. Јакова уједињују два велика дискурса православне теологије — паламитски и онај Николе Кавасиле — те да се кроз њих открива и универзално значење богословља старца Емилијана.

„У овој монографији уједињују се два дискурса — онај светог Григорија Паламе, усредсређен на актуелни спор и монашки призив, и онај светог Николе Кавасиле о општехришћанским начелима древног хришћанског исихастичког искуства, применљивог на сваког хришћанина. Исто тако, то можемо рећи и за старца Емилијана, чија аскетска теологија има универзално хришћанско значење — она обухвата и монашки начин живота, који он сам живи, и живот хришћана у свету“, нагласио је проф. Ђорђевић.

Он је указао да старац Емилијан о мистичном животу говори пре свега у контексту монашког подвига, али да истовремено јасно сведочи да је такво искуство Бога доступно и сваком хришћанину у свету.

Посебно се осврнуо на превазилажење неприродне супротстављености између молитве и богослужења као једно од кључних богословских достигнућа старца Емилијана, што је јасно изражено и у књизи.

„Треба да будемо у атмосфери Цркве, али истовремено да постигнемо сабраност ума и срца. Раздвојена савест, раздвојени ум и срце немоћни су да служе Богу“, поучава старац Емилијан, како је цитирао професор, истичући појам „саборни човек“, који синтетички обједињује богомислије старца Емилијана, у којем личност и заједница не представљају супротстављена начела, већ сапостоје као два комплементарна начина постојања, нераздвојива један од другог.

Проф. др Ђорђевић је нагласио да књигу Епископа стобијског г. Јакова доживљава као портал који нас уводи у богомислије старца Емилијана Симонопетријског, написану „сажетим, живим и аутентичним“ језиком, са динамичном мишљу која омогућава „читање у једном даху“, при чему богата садржина монографије подстиче поновно враћање тексту и читање дела самог старца Емилијана.

„Када пишете књигу о некоме, прави успех је у томе да пробудите осећај да је онај о коме пишете присутан и жив пред читаоцем“, сматра проф. др Ђорђевић.

Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић се задржао се на ширем црквеном и методолошком контексту дела, нагласивши да је књига Епископа стобијског г. Јакова истовремено научни рад и сведочанство живог богословља.

„Ова студија показује да је нераскидива повезаност духовног и евхаристијског живота суштински услов истинитог богопознања. Дело је посебно значајно јер је настало у времену у којем се духовни живот и богословље често раздвајају“, истакао је проф. Вукашиновић.

Он је нагласио да се овим делом Епископ стобијски придружује све бројнијим православним богословима који настоје да врате, обнове и поново утемеље духовни и евхаристијски оквир, садржај и смисао теологије.

„Дело сведочи да је православна мистичка традиција нераскидиво повезана са евхаристијским искуством, као и да евхаристијско искуство без аскетског живота — не само као припреме, већ и као доживотног оквира и контекста — остаје непотпуно“, нагласио је проф. др Вукашиновић.

Он је истакао да старац Емилијан теологију разуме као харизматски дар који се стиче живљењем у Цркви, а не само интелектуалним напором. „Богословље је живо само онда када се рађа из молитвеног, личног и саборног, подвижничког сусрета човека са Богом“, цитирао је проф. др Вукашиновић, говорећи и о „молитвеној методологији“ старца Емилијана Симонопетријског, као и о тзв. „ћутању о молитви“, које је, по његовим речима, као метод богопознања и личног богомислија, често прогнано из академског дискурса бројних православних богословских школа.

Правећи аналогију са антологијском реченицом Светог Јустина Ћелијског: „Жеља да својом молитвом Свети Макарије води мој бедни ум кроз тајне свог учења“, проф. Вукашиновић сматра да је ова монографија плод управо таквог сусрета и разговора између старца Емилијана и епископа Јакова.

„Све што се врши саборно, савршава се и лично, у келији. Али наша Литургија у сабрању је утолико савршенија уколико је савршеније наше лично правило, онда када смо сами пред Самим Христом. Такав живот је претпоставка Литургије и богословља“, додао је проф. Вукашиновић.

Аутор монографије, Епископ стобијски г. Јаков, истакао је да му је огромна част што је прво издање новооснованог Института за духовно наслеђе управо његов мастер рад.

„Пре него што кажем било шта о Институту Наслеђе пустиње, чија је примарна научна област духовно и монашко наслеђе Балкана, желим најпре да изразим захвалност Издавачком одбору Института на одлуци да овај мој мастер рад буде његово прво издање. Као што је познато, прошле године је у нашој епархији одржана прва међународна научна конференција, а ове године, ако Бог да, припрема се нова која ће бити одржана у манастиру Манасија у Србији. Ваше Блаженство, не можемо говорити о Институту а да Вам не заблагодаримо на подршци, благослову и молитвама за његово оснивање, постојање и активно деловање, као и Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију. Од непроцењивог значаја за мене лично је и Ваше присуство на овом догађају, као и присуство браће архијереја и владике Дамаскина, који је дошао из најудаљенијих крајева Грчке Православне Цркве. Што се тиче књиге, она је већ у рукама читалаца, а моја молитва је да им омогући исти онај сусрет са овим обоженим човеком Цркве и аутентичним сведоком Христовог Васкрсења, који сам и сам имао током свог истраживања“, истакао је Епископ стобијски г. Јаков, захваливши високопреподобном катаигуману свештене обитељи Симонопетра г. Јелисеју, чијим су благословом представници братства Симонопетре дошли на промоцију.

Књига представља прво издање Института за духовно и монашко наслеђе Балкана „Наслеђе пустиње“, у оквиру едиције „Савремено аскетско богословље“. Позитивне рецензије за њено објављивање дали су професори богословских факултета у Скопљу и Београду: проф. др Георгије, Митрополит дебарско-кичевски; проф. др Србољуб Убипариповић, протопрезвитер и декан Богословског факултета у Београду; и доц. др Никола Лукић, ђакон.

Превод са српског на македонски језик израдиле су проф. др Ана Витанова Рингачева и мр Сузана Мицева.

Промоција је свечано отворена наступом Мушког хора Епархије струмичке „Свети Партеније Зографски“, а у програму су учествовали и чланови Вокално-инструменталног састава „Стихири”.