– Онда имате албанске водиче који кажу: То је албанска црква или то је илирска црква. Показују фреске на којима видите фреске хришћанских светаца, видите ћирилчно писмо, имате јасан доказ да је то српско благо, а неко каже то је илирско или то је албанско –  каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском др Горан Милашиновић. 

Да је манастир Грачаница, задужбина краља Милутина, никао на месту албанске цркве дезинформација је коју шире бројни косовски портали. На једној од страница која се бави туристичком промоцијом је податак да српски средњовековни град Ново Брдо припада Албанцима, као и да су темељи цркве Светог Николе заправо остаци Артанске катедрале. Историјски ревизионизам косовских Албанаца, према речима историчара из Грачанице, почива на неколико стубова. 

– Први стуб је римокатолички идентитет косовских Албанаца. Према том стубу Албанци су у прошлости били католици, па су у неком тренутку дошли српски окупатори предвођени династијом Немањића и градили своје цркве и манастире. Други стуб ревизионизма је илирско-дардански идентитет Албанаца. Они су Илири - Дарданци, а Срби се појављују као окупатори – каже историчар Александар Гуџић.

Паралелно са процесом присвајања српског културног наслеђа, не престаје његово физичко уништавање. Један од последњих примера је поткопавање темеља испоснице Светог Петра Коришког крај Призрена. Светињу грађену од 12. до 14. века Албанци сматрају косовским наслеђем. – Већина Албанаца нема одговоран однос према споменичком наслеђу и негде приватно те наше цркве и манастире не доживљава као своје – напоменуо је Гуџић.

Стратегија одбране наслеђа је информисање светске јавности о свему што се дешава на Косову и Метохији – каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском. Подсећа да је приказивањем филма о Мартовском погрому спречило чланство Приштине у тој организацији. – Ми смо приказали филм 2015. године и велики број држава је променио мишљење у вези за чласнством Унеска и реаговао на наш захтев позитивно, а негативно за тзв. Косово – истакао је др Милашиновић.

На Косову и Метохији се налази 1.500 православних манастира, цркава и испосница. Четири средњовековна манастира су на Листи светске баштине у опасности.

Видео прилог ОВДЕ.

Извор: РТС