Уочи великог празника Светог пророка Илије – Илиндана, 1. августа 2026. године Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио празнично вечерње са петохлебницом у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи.

Саслуживали су архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић и јереј Ненад Тешић, уз учешће свештенства, монаштва и верног народа. Честитајући празник, владика Атанасије је присутнима указао на значајне манифестације које су одржане и које ће бити одржане у Прибоју и Прибојској Бањи у оквиру свечаности Илиндански дани, а које доприносе духовном напретку верног богољубивог народа. У оквиру свечаности организовани су хуманитарна пројекција филма Сви за Космет ма где били и духовно предавање протојереја др Оливера Суботића на тему Православна породица у окружењу друштвених мрежа, прослављена је крсна слава Братства православне омладине Прибоја Свети деспот Стефан Лазаревић, отворена изложба традиционалних јела Удружења жена Сачувајмо село, одржани концерти вокалног састава Исон из Прибоја и Гусларског друштва Прибој.

На празник Светог пророка Илије, Митрополит милешевски г. Атанасије је служио свету Литургију у манастиру Светог Илије на Јабуци код Пријепоља. Саслуживали су протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић из Милтона (Епархија канадска), протојереј-ставрофор Слободан Симић, протојереј Горан Крстић и ђакон Мирослав Бујак. Честитајући славу настојатељици манастира Светог Илије на Јабуци игуманији Ани и њеном сестринству, домаћинима славе и свима сабраним на Божанској Литургији, митрополит Атанасије је рекао:

– Најделотворније је да се поздравимо тим правим поздравом: Христос Васкрсе! И Он који је васкрсао је са нама, остаје међу нама. Он, као Победитељ, увек је са нама. И када ми то знамо онда се Њему приближавамо радије и више, и са Њим остајемо, и онда смо са Њим и ми победници. Данашњи дан је дан Светог пророка Илије, када се подсећамо на њега, који је био сав пламен вере. Записано је у његовом житију да су њега, при рођењу, анђели повијали пламеном. У том благодатном амбијенту је растао и одрастао, и све време живота свога важио је за пријатеља Божијега, пријатеља и сарадника. Њему је била највећа награда то што је могао да се Богу приближи. Од те близине је осећао ту недосежну благодат. То му је био највећи дар, бити у близини Божјој. До дана данашњега ми се подсећамо на ту његову љубав према Богу и ту врлину коју је он имао и гајио. Ми до дана данашњега од тога имамо подстрек да и ми служимо Богу Истинитом.

Извор: Епархија милешевска