Беседећи по Јеванђељу, владика Димитрије је усмерио пажњу верних на речи апостола Павла о Христу као једином темељу, темељу свемира, творевине и сваког човека понаособ, темељу вере и унутрашњег бића. На том темељу човек зида свој живот, пазећи да уместо формалне задобије живу веру. Уместо тога да само долази у цркву и причешћује се, да заиста доживи присуство живог Бога у срцу. Бог се открива у тишини, молитви и смирењу, а не у буци и спољашњости. Пример тога је Христос који се повлачи на гору да се сам моли, као и Свети пророк Илија, коме се Бог јавља не у олуји, потресу или огњу, него у гласу тананог лахора. Говорећи о пророку Илији, владика Димитрије је поучио да чак и велики светитељ може ослабити кад се удаљи од благодати. Бог Светог Илију поново позива и шаље у пустињу да обнови заједницу с Њим. Човек је позван на живот у којем веру не доживиљава као наслеђе, већ као дар стечен личним искуством, трудом и молитвом, која ће бити начин постојања у Царству небеском.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка