Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио на празник Светог пророка Илије – Илиндан, 2. августа 2026. године, свету Литургију у Горњем манастиру Острог.

Пред почетак свете Литургије, митрополит Јоаникије је замонашио у чин мале схиме ашио послушника острошке обитељи Милоша и дао му монашко име Илија.

– Код нашег народа је обичај, у свим крајевима српских земаља, да се на Светог пророка Илију попењемо негде на гору. Тако данас имамо сабор на гори Лукавици, на Комовима, на Сињајевини, у Љешанској нахији и на многим другим местима. Али где je веће, светије и знаменитије горе од манастира Острога, нарочито од Горњег манастира Острога, где почивају мошти Светог Василија Острошког Чудотворц, кaо што је Чудотворац и Свети Илија пророк, Илија Тесвићанин. И ево, данас се нађосмо на острошкој гори код Светог Василија Острошког, а он је ову гору освештао својим светим молитвама и својим подвизима и својом молитвом низвео Божју благодат, те је све ово осветио. Свако од нас ко долази у манастир Острог иде као у велику светињу и све је овде за сваког од нас свето, па се и говорило одувek да се у Острог иде са страхом Божјим. То је онај страх који нас ослобађа од свега људског, од свих земаљских страхова, јер ко се Бога боји, он се више никог другог никога не боји, него све поштује, све љуби, све воли. Страх Божји је заправо љубав према Богу. То је она љубав коју је имао и Свети пророк Илија – беседио је митрополит Јоаникије.

– За монахе има једна предивна повука о томе како се јавља Господ. Када је Свети пророк Илија бјежао од царице Језавеље, било је тога да су овоземаљске власти прогониле пророке Божије и угоднике Божје, како Светог пророка Илију, тако Светог Јована Златоустога, тако Светог Максима Исповједника… Било је тога увек. Знамо како је било то у комунистичко време, колико је Црква Божја пострадала тада сведочећи истину Божју. Али Свети пророк Илија склонио се на Синај и тамо се молио Богу у једној пећини испод самог Мојсијевог врха, где је Мојсије добио десет заповести. И моли се Свети пророк Илија, загрмеше громови и потресе се земља, али Господ не би ни у громовима ни у том потресу. И настадоше олује и ветрови, Господ не би ни у олујама, ни у ветровима. Али оно што је најважније, на крају се говори да се Господ Светом пророку Илији јавио својим тихим гласом и у том тихом гласу био је Господ и Његова сила и благодат Духа Светог. Господ воли тишину, воли тишину и мир, и смирење, и простоту и једноставност, и воли да се јавља онима који су чистог срца и који не желе овоме свету ни огањ, ни потресе, ни погибију, него желе свима мир, и добро, и радост, и љубав. И где год су мир и радост и љубав и братска слога, ту је и Господ. И ево, ако је могуће, то нека буде поука нашем новом монаху Илији. Јер у овоме животу много је бура, много тешкоћа, много удара са свих страна, али то не може да поремети ону тишину коју Бог даје и коју имају прави Божији угодници – поручио је митрополит Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска