Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се налази у посети главном граду Словеније поводом навршених 90 година од завршетка градње храма Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Епархија загребачко-љубљанска и Црквена општина у Љубљани радосно вас позивају да се молитвено и саборно окупимо око предстојатеља наше Цркве. Дочек Патријарха ће бити у суботу, 12. септембра 2026. године, у 18. часова, у храму Светих Кирила и Методија, када ће бити служена свечана доксологија. Сутрадан, у недељу, 13. септембра, Патријарх ће служити свету Литургију у храму Светих Кирила и Методија, са почетком у 9 часова.

Убрзо након стварања југословенске државе (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), доласком војног свештеника Бранка Иванића, 1919. године започела су редовна православна богослужења у Љубљани. У почетку су се црквени обреди одвијали по домовима, а 1920. године је установљена капела у касарни Војводе Мишића (Белгијска војашница) у Метелковој улици. Већ 1921. године упућен је апел за изградњу цркве у Љубљани која би била посвећена Светом Николи. Скоро идентичан апел поновљен је децембра 1929. године на дан Светог Николе, али је тада предложено да се храм посвети словенским апостолима Ћирилу и Методију. Нема сумње да се о изградњи цркве разговарало и приликом посете Патријарха српског Димитрија Црквеној општини Љубљана 1927. године. 

Дана 14. мaja 1929. године градски одборници Љубљане су донели одлуку да град Љубљана поклања земљиште за православну цркву, о чему је два дана касније љубљанска црквена општина обавестила патријарха Димитрија (Павловића). Припреме за изградњу храма су могле да започну. Пројекат је радио познати архитекта Момир Коруновић у српско-византијском стилу. Изградња храма је започела 20. јуна 1932. године, када је Патријарх српски Варнава (Росић) дошао у Љубљану и осветио темеље храма. Грађевински радови су завршени у јесен 1936. године, а прво богослужење у новосаграђеном храму одржано је 2. децембра 1936. године. Иконостас у цркви био је дар краљице Марије, рад браће Нестора и Лазара Алексијевића из дебарске радионице, а иконе су дело познатог словеначког сликара проф. Мирка Шубица.

Године 1938. за првог сталног парохијског свештеника постављен је Богдан Матковић, дотадашњи парох у Сиску. Шестог септембра 1940. године, приликом откривања споменика краљу Александру у Љубљани, краљ Петар II је, на свој рођендан, први пут јавно наступио као владар. Том приликом је, у пратњи кнеза намесника Павла Карађорђевића и других чланова краљевске куће, посетио храм Светих Ћирила и Методија у љубљанском парку Тиволи. Почетком 1941. године почеле су припреме за живописање цркве и изградњу парохијског дома, што је прекинуо рат и окупација Југославије.

Уочи Другог светског рата љубљанска парохија је имала око три хиљаде душа, од тога половина грађанских лица и исто толико официра, подофицира, жандарма, граничара и чланова њихових породица. После почетка рата, мањи део парохијана је напустио Љубљану, али је број убрзо повећан приливом избеглица са подручја Независне Државе Хрватске. Током рата храм није диран и црквени живот је текао несметано у читавом ратном периоду од  1941. до 1945. године. Италијанске власти су се чак 1941. године сагласиле да се у Љубљану досели владика Арсеније (Брадваревић), али је Гестапо спречио његово путовање из Србије.

У послератном периоду црквени живот љубљанске парохије је нарушен 1948. године одлуком комунистичких власти о протеривању из Словеније врло заслужног и достојног свештеника Богдана Матковића. Наступило је тешких двадесетак година година, а црквени живот је поново оживео  60-их година ХХ века доласком у Љубљану пензионисаног проте Александра Шимића. Даљем интензивирању црквеног живота допринеo је долазак у Љубљану свештеника Сретоја Душанића 1978. године. Након његовог премештаја у Београд, у љубљанску парохију је дошао свештенник Перан Бошковић. Године 1986. почиње осликавање цркве које је трајало до 1998. године. Већину фресака је радио познати проф. Драгомир Јашовић. Како је проучавањем архивске грађе утврђено да, после завршетка изградње, није било извршено освећење цркве, у Љубљану је 23. октобра 2005. дошао Патријарх срспки Павле и извршио освећење храма Светог Ћирила и Методија. Следећи велики и значајан догађај у животу љубљанске парохије догодио се 2012. године када је завршена изградња парохијског дома, са садржајима који омогућавају богат друштвени живот православних верника Љубљане и околине. Одлуком одборника градске општине Љубљана, православни храм Светог Ћирила и Методија проглашен је 2010. године за локални споменик културе.