Предговор Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима књизи Служба народа у Цркви — теорија посвећености протојереја др Марка Шукунде

У данашњем свету у коме духовност не заузима централни моменат у животу човека као бића Божјег, већ у њему, нажалост, доминирају материјализам и површност као категорије разума или рација, значај Литургије као централног дела црквеног живота постаје непроцењив. Ова књига се бави истраживањем теолошких, практичних и духовних димензија литургијског живота, с циљем да помогне читаоцима да разумеју дубоки значај Литургије у њиховом свакодневном животу и заједници као Телу Христовом.

На почетку, важно је објаснити и дефинисати шта Литургија заправо значи за живот човека. У основи, Литургија је Жртва Приноса или Тајна над Тајнама, установљена на светописамском и светоотачком искуству Цркве и обухвата молитве, читања из Светог Писма, појање и друга молитвословља. У Светом Писму, посебно у књизи Псалама, налазимо позив на слављење и принос богослужења: Нека се радује небо и нека се весели земља; нека каже међу народима: Господ царује! (Пс 96, 11) Овај стих буди радост и славу која проистиче из заједничког окупљања на Литургији, а истовремено указује на Божју власт и присутност међу људима. Тако окупљени на заједничку молитву и благодарење Господу, свештенослужитељи и верни народ – осењени мистичним дејством Духа Светог – представљају истинску Цркву Христову. Свети Дух нам омогућава да Црква буде икона Царства Небеског.

Из теолошког угла посматрано, Литургија је израз наше вере и начин на који се сусрећемо с Божјом милошћу. У Литургији обнављамо заједницу с Богом, поучавамо се Његовој благој јеванђељској речи и учествујемо у светим тајнама. Кроз Евхаристију, као врхунац литургијског живота, верници се сједињују с Христом и Његовом жртвом. Господ наш Исус Христос нас позива: Примите, једите; ово је тело моје које се за вас даје ради отпушења грехова (Мт 26, 26). Ова истина не само да истиче важност Евхаристије као хране вечног живота већ и нас позива на заједницу с Исусом Христом и заједницу једних са другима као иконизацију Царства Божјег овде и сада.

Осим Евхаристије, Литургија обухвата целокупан светотајински живот човека и даје човеку снагу подвига и жртве за истрајавање на подвижничком путу. Крштењем улазимо у заједницу Цркве и улазимо у тајну новог живота у Христу. У Јеванђељу Христос јасно каже: Ко се крсти и верује, биће спашен (Мк 16, 16). Овде се истиче важност свете тајне крштења која није само симболички чин већ израз Божје милости која човеку отвара двери Раја.

Практично, Литургија обликује наш свакодневни живот и наш однос с другима. Кроз учешће у литургијској заједници ми не само да потврђујемо нашу веру, већ изграђујемо Цркву као Тело Христово чији удови заправо јесмо. Свети апостол Павле нам благовести: Јер као што је тело једно, а има многе удове, а сви удови једног тела, иако су многи, једно су тело, тако и Христос (1Кор 12, 12). Ова благословена истина која нам открива пуноћу Цркве као тела Христовог наглашава важност сваког човека у литургијском животу и позива нас да препознамо своје место и улогу у заједници живота вечног.

Кроз Литургију, верници су позвани да активно учествују у животу Цркве. Литургија нас не позива само на пасивно присуство већ на активно учествовање и деловање у црквеној заједници. У Саборној посланици се каже: А вера без дела мртва је (Јак 2, 26). Свети апостол Јаков нас поучава да Литургија није омеђена временом и простором већ је позив на дело љубави и жртве и активно учествовање хришћана у свету. Човек је литург и Литургија има вечно трајање. Учешће у Литургији треба да нам отвори широке хоризонте мисијског и пастирског деловања, да у нама и кроз нас изграђује љубав и правду, јер нас на то сам Господ Исус Христос позива.

Духовни аспекти Литургије су многоструки. Првенствено, Литургија отвара простор за сусрет човека са Богом, простор у коме се човек преумљује и преображава. Кроз молитву као најсавршенији чин синергијског односа човека и Бога или Бога и човека, верујуће биће доживљава дубоко исихастичко искуство с Богом и са другим човеком. Псалмопојац Давид каже: Уђите на врата његова с хвалама, у дворе његове с песмом; хвалите га, благосиљајте име његово! (Пс 100, 4). Ово откровење, кроз богонадахнутост ових речи, открива нам радост коју Литургија доноси у свет, а исто тако нас подсећа на важност благодарности и захвалности за наш живи и делатни однос с Богом.

На крају, надам се да ће ова књига инспирисати читаоце да дубље, у свој поноћи суштине, разумеју литургијски живот, те их подстаћи да активно у њему учествују. Литургија нас позива на наше путовање кроз веру, љубав и заједницу, помажући нам тако да откријемо суштину и важност сусрета са Богом и са нашим ближњима. У свету који често губи из вида духовне вредности, Литургија остаје светионик наде, љубави и заједнице јер позива човека на пут богопознања и богооткровења.

Извор: Епархија осечкопопљска и барањска