На дан молитвеног сећања на Светог великомученика Димитрија, 8. новембра 2025. године, у цркви Светог Димитрија у Косовској Митровици служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење многобројног свештенства и верног народа.

После читања светог Јеванђеља, митрополит Теодосије је беседио о животу и страдању Светог великомученика Димитрија, подвлачећи да је његова жртва пример истинске вере и постојаности у Христу:

— Свети великомученик Димитрије се родио од побожних родитеља у време најтежег гоњења хришћана за време царева Диоклецијана и Максимијана. Иако је био војвода солунски и од њега се очекивало да прогони хришћане, он је јавно исповедао веру у Христа и помагао страдалнике. Због тога је затворен у тамницу, где је молитвама храбрио верне и чинио чудеса. Најзад је прободен копљима и пострадао за Христа, проливши своју крв као сведочанство вере и љубави према Богу, постајући један од најславнијих мученика Цркве. До данашњег дана, драга браћо и сестре, помињемо одбрану и жртву Светог великомученика Димитрија, после које је Црква добила слободу. Тада је саграђен храм изнад гроба Светог Димитрија. Многа су се чудеса дешавала његовим молитвама и до данас изнад базилике где се налази тело Светог великомученика Димитрија у Солуну. Дешавају се многа чуда и дан-данас, а он чува град у коме је рођен и у коме је страдао.

И оно што је важно да знамо, као и Свети краљ Стефан Дечански чије су мошти у манастиру Дечани, овде на Косову и Метохији, никада није хтео да напусти своју светињу и да дозволи да га неко однесе другде. Тако је и Свети великомученик Димитрије остао у својој цркви у Солуну, није дозволио да га помере. Он својим присуством чува и тај град, чува вернике који са вером приступају његовом животу и траже његове молитве и заштиту. Поучени примером браће и сећањем, ми, који данас живимо на Косову и Метохији и који утврђујемо своју веру у Господа нашег, Бога Тројичног, Распетог и Васкрслог, управо вером својом живимо и опстајемо на овим просторима.

Чули смо у данашњем светом Јеванђељу да Господ говори својим апостолима и ученицима да ће они бити гоњени зато што су Њега гонили и да ће их мрзети свет, јер је свет, овакав какав је, омрзнуо самог Господа. Јер Господ, који је вечан, нема ништа заједничко са оним што је пролазно, грешно, страсно, у чему пребива овај свет и људи који су од овог света. И свагда постоји непријатељство између онога што је Божје и онога што је земаљско и пролазно. Када је већина људи веровала у идоле, у мртве идоле које су људи саградили, и у цара као идола, неки из заслепљености, а неки из страха, клањали су се управо владарима земаљским и клањали су се идолима. На тај начин окретали су главу своју од вечног и живог Бога. И да би сачували овај пролазни живот и да би имали почасти, звања, привилегије овде у овом земаљском животу, они су окретали своју главу од Бога и од свега онога што је Божје, вечно и непролазно. Тако је било кроз сву историју. Каже се у светом Јеванђељу да се не може служити двојици господара. Не можемо седети на две столице. Ако једном служимо, другом смо окренули леђа.

Драга браћо и сестре, позвани смо да следујемо пример Светог Димитрија, кога данас прослављамо. Позвани смо да као хришћани сведочимо своју веру, сетимо се да су мученици, мартири, били сведоци вере не само речима, већ и животом. И ми смо позвани да сведочимо ко смо и шта смо. Најважније је да поучени Светим Димитријем гледамо у Господа, у Његову Цркву, да слушамо реч Божју, реч Пастира која нас упућује на прави пут, да се не бојимо оних који убијају тело, већ оних и онога што може да убије душу и одвоји нас од љубави Божје.

Нико нема право да стане између човека и Бога. Нека нам Господ буде једини Бог коме ћемо се клањати и кога ћемо слушати. Нико не сме да стане на пут између нас и Њега — ма ко био, родитељ, властодржац или било који моћник овога света. Свети су знали да се не клањају пролазном и идолима, нити људима који себе постављају место Бога. Да не слушамо људе ради земаљског и ништавног, него да останемо верни заповестима и речи Божјој. Зато да се трудимо да и ми будемо достојни наследници вере наших светих предака, да останемо верни Цркви, да волимо свој народ и своју земљу, али пре свега да љубимо Бога свим срцем, свом душом и свом снагом. Јер када је Бог са нама, нико против нас не може. А када се човек одвоји од Бога, губи све, па и самог себе.

Нека би молитвама Светог великомученика Димитрија Господ укрепио све нас, даровао нам снагу у вери, мир у срцу и љубав међу људима, да бисмо у дан Страшног Суда могли стати пред лице Христово са радошћу говорећи: „Ево нас, Господе, верни слуге Твоје, које си укрепио благодаћу својом“.

***

По завршетку свете Литургије, верни народ је заједно са својим архипастиром учествовао у свечаној литији око храма, а затим је освећен и преломљен славски колач. Обраћајући се верницима испред храма, митрополит Теодосије је подсетио је на значај очувања вере и заједништва у тешким околностима:

— Наш пут и наш циљ су јасни. Знамо коме служимо и како се молимо. Треба да чувамо веру наших предака, било да нас је двоје, троје или више. Где је правда и истина, ту је и Господ. Ове године, нажалост, нисмо могли да одржимо литију улицама града због безбедносне ситуације. Сви знамо ко овде влада и ко може да нам обезбеди сигурност, а нажалост, друштво је подељено као никада до сада.

Митрополит је подсетио и на времена када су верници из страха и притисака избегавали да долазе у цркву:

— И у мом детињству било је мало оних који су смели да дођу у храм, многима је било прећено, плашили су се да ће изгубити привилегије или посао. Нажалост, и данас је слично. Али они који истински верују у Бога увек остају доследни и верни. Окупили смо се данас да молитвено прославимо Светог Димитрија. Ако Бог да, доћи ће боља времена, па ћемо идуће године, као некад, моћи да изађемо у литију улицама града да сведочимо своју веру и прослављамо Бога и Његове светитеље.

Извор: Епархија рашко-призренска