У Недељу о митару и фарисеју, 1. фебруара 20226. године, када света Црква прославља и Преподобног Макарија Египатског и Светог Марка Ефеског, у храму Светих равноапостолних Кирила и Методија у Љубљани служена је света архијерејска Литургија. Недељом митара и фарисеја започео је период Триода и припремних недеља пред Часни пост.

Свету Литургију су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом и Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење: протојереја-ставрофора Душана Андрића, старешине храма Светог Саве у Фочи; протојереја Борислава Ливопољца, старешине храма Светих Кирила и Методија; протојереја Александра Обрадовића; јереја Радета Деспотовића и Митра Танасића; и ђакона Петра Козакијевића.

На светој Литургији је појало Српско православно црквено певачко друштво „Побратимство“ из Фоче, под диригентском палицом мр Бориса Бјелогрлића, професора црквеног појања у Богословији у Фочи.

Литургијску беседу је произнео митрополит Хризостом, говорећи о Недељи о митару и фарисеју као прагу покајања и уласку у триодски период. Истакао је да пост, молитва и покајање нису ради Бога, него ради човека, као и да истинско покајање значи промену ума и начина мишљења – метаноју. Указао је да Господ не прима самохвалу и осуђивање другога, него смирење и свесност властите грешности, подсећајући да Бог познаје срце свакога човека. Митрополит Хризостом је позвао вернике да почетак овог литургијског периода доживе као позив на унутрашњу промену и духовно сазревање, у континуитету светосавског предања и одговорности коју православни народ носи пред Богом и историјом. Посебно је подсетио на значај храма Светих Кирила и Методија као трајне задужбине српског народа у Љубљани и сведочанства црквеног и народног памћења.

На крају свете Литургије вернима се обратио епископ Кирило, изразивши радост због заједничког сабрања и доласка митрополита Хризостома са свештенством и хором из Фоче. Владика је подсетио на историјске и црквене везе које повезују данашње српске  православне заједнице у Словенији и Хрватској са старим светосавским епархијама, нарочито Дабарском, из које је произишла данашња Митрополија дабробосанска. Указао је на континуитет црквеног живота од времена Светог Саве, преко немањићког периода и Карловачке митрополије, до савременог устројства Епархије загребачко-љубљанске. Посебну захвалност је упутио Српском православном црквеном певачком друштву „Побратимство“, које је својим појањем на литургији и концерту који је одржан дан раније обогатило богослужбени живот и показало дубину и разноврсност православног црквеног појачког предања. У знак захвалности и молитвеног сећања, епископ Кирило даровао је митрополиту Хризостому архијерејску панагију и икону Пресвете Богородице Лепавинске.

По завршетку свете Литургије уприличена је трпеза љубави, коју Црквена општина у Љубљани, по устаљеној пракси, припрема сваке нед‌јеље. За време трпезе певачко друштво је отпевало више народних песама, а на крају је читаво сабрање, предвођено д‌ецом са веронауке у Љубљани, отпевало химну Светом Сави.

Концерт СПЦПД „Побратимство“ из Фоче у Љубљани

Српско православно црквено певачко друштво „Побратимство“ при храму Светог Саве у Фочи, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома и Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког др Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске, одржало је 31. јануара 2026. године целовечерњи концерт у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Пре почетка концерта присутнима се обратио епископ Кирило, који је изразио радост због гостовања фочанског црквеног хора у Љубљани, истакавши значај духовног и културног сабирања у времену после светосавских празника. Владика је подсетио на улогу Светог Саве у сазревању српског народа и Цркве, нагласивши да се кроз црквено певање и заједничко богослужбено искуство чува и преноси то наслеђе. Посебно је указао на символику обнове „Побратимства“, које је, после дугог прекида, поново заживело, упоредивши његов повратак са сведочењем вере и континуитета Цркве кроз историју.

Митрополит дабробосански Хризостом захвалио је домаћинима на гостопримству и подсетио на дубоке историјске везе српског народа и Српске Православне Цркве и Словеније. Говорећи о значају храма Светих Кирила и Методија, истакао је његову историјску вредност и чињеницу да је сачуван упркос бурним временима и страдањима кроз која је Црква пролазила. Митрополит је подсетио на улогу Епархије дабробосанске, основане од Светог Саве, у очувању вере, црквеног поретка и народног идентитета на широком простору од Босне до западних крајева, нагласивши значај црквеног певања као дела тог предања.

Посебну пажњу митрополит Хризостом је посветио значају појања у животу Цркве, истакавши труд и одрицање које подразумева хорско певање, као и њихову улогу у литургијском и културном животу заједнице. Захвалио се члановима „Побратимства“ и диригенту на преданом раду, нагласивши да оваква гостовања нису само музички наступи, већ сведочанство живог црквеног искуства и подстицај другима на стваралаштво и истрајност.

Под диригентском палицом мр Бориса Бјелогрлића, професора црквеног појања у Богословији у Фочи, Српско православно црквено певачко друштво „Побратимство“ извело је следећи програм: Химну Светом Сави, Тропар Светом Сави Стевана Ст. Мокрањца, Тропар Светим Кирилу и Методију (српски напев, IV глас), „Слава во вишњих Богу“ (српска божићна песма, VIII глас), „Достојно јест“ Корнелија Станковића, Херувимску песму М. Е. Коваљевског, „Тебе појем“ (бугарски напев), Стихиру Светом Стефану Дечанском (хиландарски неумски запис), „Богородице Д‌јево“ (напев манастира у московском Кремљу), „Благослови, душе моја, Господа“ Б. Самарина, „Слава Јединородни Сине“ Корнелија Станковића, композицију „Што си рано“ Марка Тајчевића, Другу руковет Стевана Ст. Мокрањца, „Оро се вије“ Јовице Гавриловића, „Српкињу“ Исидора Бајића и „Христос Воскресе“ Корнелија Станковића.

Српско православно црквено певачко друштво „Побратимство“ је обновљено у октобру 2018. године на иницијативу Митрополита дабробосанског г. Хризостома и наследник је истоименог друштва које је у Фочи деловало крајем 19. и почетком 20. века, све до забране рада у време аустроугарске управе. Данас друштво редовно учествује у богослужењима у храму Светог Саве у Фочи, као и на концертима и фестивалима црквеног хорског певања.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска