На празник Сретења Господњег, у Недељу месопусну, 2/15. фебруара 2026. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки господин др Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Дамаскина, свештенства и ђаконства Епархије бачке, Епархије сремске и Архиепископије београдско-карловачке.

Беседећи после прочитаних јеванђелских зачала, Високопреосвећени митрополит Иринеј је рекао да коначни циљ укупног живота сваког хришћанина јесте излазак на Божји суд љубави, када ће се показати ко је заиста живео вером у Господа и љубављу према Њему, која се примењује на ближњима. Говорећи о смислу празника Сретења Господњег, он је, између осталог, рекао: „Сретење Господње са нама и сусрет наш са Њим – то није тренутни догађај. Нису свети Симеон, или пророчица Ана, или Пресвета Богомајка сведоци само једног догађаја који кратко траје у храму у Јерусалиму пре двадесет векова него одраз и израз читавог њиховог бића и живљења. Пресвета Богомајка је непрекидно живела Духом Светим, живела по Богу и у Богу. Свети Симеон је такође праведно и богоугодно живео на земљи и зато био удостојен јединственог обећања да неће видети смрти док не види Помазаника Божјег, Христа Господњега, Спаситеља света. То се на данашњи дан и остварило. Исто тако и пророчица Ана, и она је сведок тога благодарног и побожног човечанства, која, оставши млада удовица, сав остатак свог дугог века на земљи проводи у храму Божјем, служећи непрестано Богу постом и молитвом. То је све путоказ и за наш живот на земљи. Треба да живимо вером, да живимо молитвом, али да истински садржај живота нашега буде љубав, да бисмо могли примити у себе ону љубав којом је Господ заволео све нас људе, сву творевину Своју, створивши нас, а потом, отпале од Његове љубави, спасавши нас и спасавајући нас непрекидно од свакога зла у свету и од онога који је извор зла, злога, изумитеља греха и смрти, Сатане, али спасавајући нас често и од нашега самога ја, од нас палих и отуђених од Његове благодати.ˮ

У току свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит бачки др Иринеј је рукоположио у презвитерски чин протођакона Мирослава Николића, а Преосвећени Епископ мохачки Дамаскин је рукоположио у ђаконски чин ипођакона Василија Драговића. После свете Литургије, Митрополит бачки је сабраном верном народу честитао празник, као и рукоположење оцу Мирославу и оцу Василију.

Извор: Епархија бачка