Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је присуствовао синоћ, 17. фебруара 2026. године, у крипти храма Светог Саве на Врачару, заједно са високопреосвећеним митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем и будимљанско-никшићким г. Методијем и преосвећеним епископима славонским и пакрачким г. Јованом и моравичким г. Тихоном, свечаном проглашењу добитника књижевне награде Извиискра Његошева.

Високо књижевно признање, које додељују епархије Црногорско-приморска и Будимљанско-никшићка и компанија Мона, ове године је додељена српском песнику и есејисти Мирославу Максимовићу.

У образложењу жирија, који су чинили академик Матија Бећковић, академик Ранко Поповић, др Драган Станић, др Драган Хамовић и Милутин Мићовић, наводи се да је Мирослав Максимовић пре свега посматрач и коментатор и да продире у нутрину појава које лирским погледом обухвата:

„Такво умеће посматрања довело га је у врх српске есејистике, разматрајући у својим есејима колико питања песничког заната, толико и битна питања епохе. Почињући од сабране лирске рефлексије доспева неретко до чистих духовних моменат. У тематски разуђеној поезији показује да је кључна борба она унутрашња и да је сваки човек, да призовемо Његоша, луча тамом обузета, али луча која се тами отима“, истиче жири у свом образложењу.

Председник жирија академик Матија Бећковић је присутне упознао са делом овогодишњег лауреата:  

„У новијој историји српског народа сваки српски песник јесте извиискра Његошева, а понеки, као Мирослав Максимовић, и искрине искре искра, па је искра постао и он сам. Иако рођен у Његошеву, а у Београду живео у Његошевој улици, нико није дискретније писао и живео по страни, а изборио видније место у модерном српском песништву“, поручио је академик Матија Бећковић.

Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је истакао да је са великом радошћу прихватио вест да је жири одлучио да се овогодишња награда додели баш  Мирославу Максимовићу, чије је песничке речи читао у манастиру пре више десет година:

„Мирослав Максимовић пише са осећајем душевног и физичког бола о ужасу геноцида који се усташе 1941. године извршиле над српским народом. Пише кроз сећања своје мајке, која је била бачена у јаму са својим најближима и која је чудом Божјим изашла из јаме и спасила се. Мајчин бол Мирослав је преточио у своје дело Бол. Знамо, уосталом, да из хришћанске вере произилази да се бол лагано претвара у поезију“.

Присутнима се обратио и добитник признања:

„Могло би се рећи да је Његош песник над песницима, али ни то није довољно, јер и песник над песницима само је песник. Његош је још нешто. Кад бих морао - а сад морам - да то нешто одредим једном речју рекао бих да је Његош утемељитељ. Он је у новом веку, а насупрот тежњама новог века, пред Србе јасно изнео и на пуну светлост поставио, извукавши га из дубина народног памћења, Косовски завет. Косовски завет није бојни поклич - мада може да буде и то - он је начин уздизања Срба у себи самима. То уздизање је лепо и кратко описала синтагма: Небеско царство. Небеско царство јесте на небу, али је небо у нама, кад се до њега уздигнемо. Кад се извијемо као искра за небо створена. А одакле је дошао Косовски завет? Његов извор је у Светосављу. Да није било Светог Саве тешко да би било Косовског завета. Светосавље је и суштина српског националног бића. Без њега, ми не бисмо били народ који смо. Светосавље је и основа српске културе, чији део је српска поезија. На Његошевој основи, српски нововековни песници могли су, могу и моћи ће да дижу своје грађевине по свом укусу, свом осећању и својим могућностима, са својим украсима и облицима, па сам тако и ја подигао кућицу на којој је сада исписано Његошево име, да је увећа“.

Свечаном проглашењу добитника књижевне награде Извиискра Његошева присуствовали су: протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; г. Томислав Момировић, представник комапније Мона; представници културног и јавног живота престонице и бројни љубитељи поезије и књижевности.  

Стихове Мирослава Максимовића читао је драмски уметници Биљана Ђуровић и Небојша Дугалић, док су у програму учествовали и Србски  православни појци.

Награда Извиискра Његошева биће свечано уручена Мирославу Максимовићу 12. маја 2026. године, на празник Светог Василија Острошког, у Никшићу.

Мирослав Максимовић је аутор књига песама: Спавач под упијачем, Мењачи, Песме, Сећања једног службеника, Сонети о животним радостима и тешкоћама, 55 сонета о животним радостима и тешкоћама, Животињски свет, Небо, Спавач под упијачем, потпуна верзија, Београдске песме, Скамењени, 77 сонета о животним радостима и тешкоћама, Цртање стварности, Бол, Вукова азбука по Душану Радовићу ; као и књига есеја: Поред, О књигама и животу, Скривени посао, Велики простор слободе, Лој, новац, реч.

За своја дела награђен је највишим књижевним наградама, од којих издвајамо Велику Андрићеву награду за животно дело 2023. године.