– Сутра почиње Велика Четрдесетница. Почиње Велики пост који је припрема за највећи, најважнији и суштински празник, празник који открива смисао наше вере, празник Васкрсења Господњег – поручио је 22. фебруара 2026. године, у Сиропусну недељу, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије који је началствовао светом Литургијом у храму Светог Саве на Врачару.
 
Нагласивши да прочитани одломак из Јеванђеља по Матеју, део Беседе на гори, једноставно указује да најбоља молитва, молитва која садржи све оно што треба да буде наша реч упућена Богу, јесте молитва коју зовемо Оче наш, Патријарх је подсетио:
 
– То је молитва коју говори свако од нас појединачно, али и молитва у којој, икако се Богу обраћамо појединачно, говоримо да је Он Отац наш. Са једне стране ми показујемо да хоћемо заједницу са Богом, али у исто време говоримо и да је Бог не само мој Отац, него и Отац наш. Тиме показујемо и да смо међу собом заједница.
 
Патријарх истиче да молитва Оче наш треба да буде упутство за оно што је важно да знамо током поста, који је сте подвиг, али који подразумева и молитву и покајање, а покајање у себи укључује и праштање:
 
– Ако ми будемо праштали сагрешења других, Господ ће нама опростити и већ је опростио. Међутим, ако ми не будемо били спремни да праштамо другима, ми нећемо бити способни да препознамо милосрђе Божје, да усвојимо и примимо Његов опроштај, јер ће у нашим душама бити горчина, лед, мржња, мраз и хладноћа. То је оно што треба да имамо на уму, браћо и сестре, током читавог овог поста.
 
– Пост није сам себи циљ. Није најважније током поста да се бринемо о спољашњим правилима поста, иако је пост предвиђен човекољубивим умом Цркве да га практикујемо онако како описују црквена правила, искуство Цркве и искуство светих. Заиста постоје упутства и правила која треба да знамо и треба да колико год можемо користимо и испуњавамо та правила као помоћна средства и као смернице, али знајући да правила нису циљ. Правила су помоћна средства и оруђа, као и читав пост који нас води једном и јединственом циљу, а то је заједница са Богом и заједница љубави са другим људима – поручио је Патријарх и истакао:
 
– Не треба да постимо, како нас подсећа данашњи Јеванђеље, као лицемери, да би нас други људи видели. Не треба да постимо због тога да бисмо имали посебне почасти и славољубља, него треба кришом – у дубини своје душе, у покајању и искању опроштаја од Бога, у праштању другима.
 
– Пост не треба да нам буде само телесна дисциплина, само дијета, него треба да се боримо против сваке зле помисли, против сваке ружне емоције, против свега онога што је супротно Божјој вољи и што је супротно нашој природи – рекао је Његова Светост г. Порфирије  и закључио:
 
– Спољашњи пост свакако јесте важан и држање правила спољашњег поста јесу важна зато што нас то припрема, вежба и чини способнима да можемо да ловимо све оно што је негативно у нама, зло и грех, да одсецамо све то и очистимо нашу њиву, њиву наше душе, да из ње могу да изникну засејана семена врлине добра, љубави, милосрђа и човекољубља. И наравно, све то да буде прожето покајањем.
 
Беседу Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
 
Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: Високопреосвећени Митрополит нишки г. Арсеније; Преосвећени Епископ месаоријски г. Григорије, председник Канцеларије поклоничких путовања Кипарске Православне Цркве; преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан и хвостански Алексеј; протојереји-ставрофори Радивоје Панић и Димитрије Касапис; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарх српског; протојереји Ненад Јовановић, Драган Шовљански, Иван Штрбачки и Бранислав Кличковић; јереји Далибор Стојадиновић и Немања Калем; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић, Никола Костић, Стефан Пекић и Никола Рашковић.