У трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао светом Литургијом у храму Светог Саве на Врачару.

Говорећи о смислу крста, Патријарх је подсетио да је у древној Римској империји крст био оруђе највећег понижења, али да га је Господ Исус Христос својим страдањем преобразио у знак победе и спасења:

— Своју вољу и своје биће треба да учинимо Христовим. Одрећи се себе, дакле, не значи остати без своје воље и без своје слободе, не значи остати без себе, него значи учинити своју вољу и себе вољом Христовом, свој живот учинити животом Христовим, значи живети Христом и мислити Христом из љубави према Њему, јер Његова љубав претходи у односу на нас. А у пракси, као што бива и у нашим међусобним односима, када волите неког читавим својим бићем, онда нисте ни свесни да воља тог кога волите полако постаје и ваша воља. Она вас изражава, она вас испуњава, јер се ви поистовећујете са њим. У томе је слобода, а у случају нашег опредељења за Христа, ми постајемо слободни од пролазних вредности, Христове вредности нас испуњавају и постајемо слободни управо од греха, смрти и ђавола.

Тумачећи речи из Јеванђеља по Марку: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и нека узме крст свој и иде за мном (Мк 8,34), Његова Светост Патријарх је нагласио да крст није само знак страдања, већ и слика читавог људског живота:

— Шта је крст, поред овог што смо чули? Крст је читав наш живот. И тај крст, тј. наш живот, такође може бити оруђе срама, може бити наша срамота, наш промашај и губитак, али може бити и слава, и победа, и сила. Да наш живот, наш крст, не би био ово прво, него да би био победа, сила и слава, неопходно је, по речи Христовој и по Његовом позиву, да ми свој живот узмемо као свој крст, да се одрекнемо себе и да пођемо за Христом. Наравно да је већ на први поглед сваком од нас јасно шта то значи. Узети крст свој, поћи за Христом и одрећи се себе значи учинити оно што су учинили апостоли Његови, ученици Његови, који су имали безобалну, бескрајну, нераскидиву љубав са Господом. Одрeћи се себе значи учинити да у свему оном што је наше не постављамо за меру и мерило логику овог света, логику људску, логику своју, него да поставимо као темељ логику Христову, да Њега самог, Господа Христа, поставимо као темељ свог живота.

Беседу Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитити ОВДЕ.

Предстојатељу Српске Православне Цркве Патријарху Порфирију су саслуживали: протојереји-ставрофори Радивоје Панић и Димитрије Касапис; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји Ненад Јовановић, Предраг Продић, Драган Шовљански и Иван Штрбачки; јеромонах Силуан; јереји Мирослав Васић и Немања Калем; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; и ђакони Василије Перић, Никола Рашковић и Никола Вилотић.