У четврту недељу Великог поста која је посвећена Светом Јовану Лествичнику, подвижнику који је написао Божанствену Лествицу, дело у којем је изложио своја духовна искуства, тј. искуства предања Православне Цркве о човековом духовном успињању на путу спасења, 22. марта 2026. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио свету Литургију у цркви Светог великомученика Димитрија на Новом Београду.
 
– Бог је љубав и Он хоће да му сви приступе, да му сви приђу и они који имају веру, и они који имају слабашну веру, па и они који немају веру. Свима који имају муку, било какав проблем, било какво искушење, отворен је пут љубави Божје. Никог не одбацује, али да би могли да препознају, они који приступају Господу, Њега као Лекара душа и тела наших, сам Господ је рекао тада, и говори кроз векове, говори и нама данас, и тако ће бити до Другог Његовог, Христовог, доласка: Потребно је да имате вере. Наравно, зато Господ и каже несрећном оцу болесног сина у данашњој јеванђељској причи: Ако можеш веровати биће исцељења; знајући да је његова вера слабашна, да је нема, знајући да је вера сваког од нас слабашна – поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.
 
У току свете Литургије, Патријарх српски г. Порфирије  је рукоположио г. Владимира Јовића, дипломираног теолога и службеника Кабинета Патријарха српског, у чин ђакона.
 
Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви, и топлички Петар, старешина цркве Светог Димитрија на Новом Београду; протојереји-ставрофори Рајко Недић и Григорије Сапсај; протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји Војислав Костић и Александар Бајић; јереји Владимир Перић из Епархије шабачке, Марко Којић, Стефан Васиљевић, Иван Фаранов и Србољуб Остојић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Никола Костић, Василије Перић, Предраг Маринковић, Марко Симић и јерођакон Сергије (Јуришић), професор Карловачке богословије.