Црква Светог Георгија и Светих 42 новомученика момишићка на Малом брду у Подгорици молитвено је 22. марта 2026. године прославила празник Светих мученика севастијских и Светих мученика момишићких – славу те свете обитељи.

Свету Литургију је служио је Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије, који се вернима обратио после читања јеванђељског одељка. Истакао је да је у цијелој историји људског рода било много подела и да свака од њих представља отуђење човека од Бога и појаснио да се Бог оваплотио и постао човек управо да би уништио све поделе и да би дошло до измирења човека са Богом, а онда и човека са човеком.

„Међутим, једна подела и даље остаје и она ће трајати до Страшног суда, а и после њега. То је подела навјерне и неверне. У Светом Писму (и у Старом и у Новом Завету), ниједну другу поделу нећемо наћи осим те – на људе који вјерују у Бога и на оне који не верују. Много бисмо могли да наведемо примера и једних и других о којима говори Свето Писмо“ – беседио је владика Пајсије који се затим тумачио јеванђељско зачало о неверном човеку који има болесног сина и прво прилази апостолима Христовим, а онда и самом Христу да га излечи, али прилази са врло мало вере. Владика Пајсије је затим направио паралелу са још једном јеванђељском причом о крвоточивој жени, у којој имамо сведочанство вере.

„Тако и данас, ова јеванђељска прича коју смо управо чули, помиње једног неверног човека. Да бисмо боље видели разлику између оних који вјерују у Бога и полажу своје наде у Њега, навео бих пример и оне жене, такође из Јеванђеља, која је много година патила од течења крви и једном када је Господа видела у својој близини, окруженог мноштвом народа, она у себи помишља и каже: Када бих се само дотакла скута хаљине Његове, ја бих оздравила. И она се гура кроз народ, дотиче се скута, и гле чуда, она оздравља. Без иједне речи проговорене са Христом. А Христос, да би показао да се све то десило, Он се окреће и обраћа се тој жени, како би сви присутни били очевици чуда које се десило.

А у овој јеванђељској причи видимо пример човека неверног и он долази потпуно несигуран. Такође је и он чуо да је Христос многа чуда учинио, али прилази прво његовим апостолима да исцели његовог сина, а они не могу. Онда он опет долази Христу, са истом том неверицом. Каже: Доведох сина Твојим ученицима и не могаху га исцелити. А Христос, говорећи о чему се заправо ради – да није било до ученика, него до његовог неверја, Он каже: О, роде неверни, докле ћу са вама бити. Дакле, јасно се види колико је битна вера човека. Она жена без иједне речи проговорене са Христом добија исцељење, а овај човек долази и разговара, али је његова вера врло слаба и скоро да је нема. Међутим, ипак Христос чини чудо и баш у том тренутку када он разговара са Живим Богом, у њему се јавља пламичак вере. И он у том тренутку каже: Господе, помози моме неверју. Заиста, рађа се вера у том, до тада неверном човеку и он добија оно због чега је дошао. Његов син постаје здрав.

Тако и ми, драга браћо и сестре, сваки наш однос са Богом мери се вером нашом. Ако Богу прилазимо са вером, онда свакако и да оно што иштемо, да ћемо то и добити, а ако прилазимо са неверицом, са сумњом, онда се не разликујемо ништа од оних који се Богу уопште не обраћају нити му уопште прилазе, нити моле било какву помоћ.“

Његово Преосвештенство Епископ Пајсије, говорећи даље о сведочењу вере, наводи и пример Светих момишићких мученика (40 ђака и 2 учитеља) који су показали пуну веру у Господа Христа и који су сви нама учитељи како се наслеђује живот вечни. „Тако нека буде слава Богу који је прославио ове наше Свете мученике и они да нам буду у помоћи на нашем путу спасења, да и ми прославимо Бога нашег и покажемо се верне слуге Његовог винограда. Богу нашем нека је слава у векове векова. Амин“ – закључио је владика Пајсије.

После свете Литургије у порти Цркве, сабрање је настављено уз богат културни програм.

Извор: Митрополија црногорско-приморска