Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован је служио 2. априла 2026. године свету Литургију пређеосвећених дарова у храму Светог пророка Јована Крститеља у Мељаку.

Саслуживали су: архимандрит Онуфрије, игуман манастира Денковца; протојереј-ставрофор Видо Милић, архијерејски намесник бељанички; протојереј Игор Обрадовић, парох други баћевачки; протонамесник Душан Мучибабић, парох дражевачки; протођакон Иван Гашић и ђакон Марко Поповић. Игуман Онуфрије је, пре свете Литургије, исповедио свештенике бељаничког намесништва.

– Ево, налазимо се при крају Васкршњег поста и време је да сумирамо у чему нам је прошао овај благословени период. Да ли је прошао мимо нас или је смисао поста заиста ушао дубоко у нас? Да ли се овај пост разликовао само по томе што нисмо јели мрсну храну или су ови дани требали да се разликују много више по томе што смо посвећивали већу пажњу свом спасењу? Време је да саберемо мисли и дане, да се запитамо да ли смо ове дане више посвећивали Богу кроз молитву и размишљање о Њему? Да ли смо посветили више пажње својој души и своме спасењу? Или, не дај Боже, да је пост само прошао поред нас. Пост је, браћо и сестре, драга децо, заповест Божја, али је истовремено и благослов Божји. Ако тако схватимо пост, онда ћемо осетити радост у души и телу што смо постили. А зашто? Зато што постом чистимо и душу и тело. Зато, браћо, сестре и децо драга, пост нас подсећа на јачу молитву, а молитва и пост заједно нас подсећају да размишљамо о свом спасењу, о својим поступцима и делима. Да ли смо бар неко вече током поста, пре него што легнемо да спавамо, клекли пред иконом и размислили у чему нам је прошао дан? Ако нисмо тако обраћали пажњу на време и на светињу поста, онда је овај пост, нажалост, прошао само поред нас и није нас дотакао. Када човек зна да пост повећава молитву и све хришћанске врлине, онда схвата да пост пре свега смирује – беседио је митрополит Јован и заључио:  

– Нека нам Господ помогне да Му се молимо да нам Бог буде милостив. Тражимо опроштај од Бога, али и од ближњег. Када кажем: „Опрости, брате“ или „Опрости, сестро“ да ме заболи што сам повредио ту особу. Јер сваки је човек икона Божја и зато треба тако да се понашамо према човеку — као према икони. А шта радимо пред иконом? Са смирењем се молимо и имамо поштовање. Е тако треба да буде и у нашем животу. Да се зна где је ко и шта је чије место. И у Цркви је све уређено и зна се поредак. Ако има реда у Цркви, Црква живи. Ако има реда у породици, породица опстаје. Јер ред и поредак чувају кућу. Мора се знати ко је ко. Код мене у селу постоји једна изрека која ми се свидела још као детету: „И говече зна за старешину.“ Пазите — и животиња зна ред. А ми треба да знамо да себе дамо Богу. Јер ако дамо себе Богу, онда ће Бог све дати нама. 

Уследио је братски састанак Митрополита шумадијског и свештеника намесништва бељаничког, на којем је протонамесник Душан Мучибабић прочитао реферат на тему „Оживљавање васкршњег етоса“. 

Извор: Епархија шумадијска