Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио на празник Благовести Пресвете Богородице, 7. априла 2026. године, свету Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве.

Саслуживали су: игуман Петар, настојатељ манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи; протојереј-ставрофор Никола Перковић; протојереј Александар Брашанац, старешина храма Светог Николаја у Каћу; и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином су одговарале на прозбе и јектеније. Са благословом митрополита Атанасија у овом молитвеном сабрању учествовале су све монахиње са подручја Епархије милешевске. Верни народ који се постом и молитвом припремао приступио је и причестио се Божанским Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Честитајући сабранима празник и учешће у Божанској Литургији митрополит Атанасије је, између осталог, рекао:

– У данашњој Литургији могли смо поново да се подсетимо и осетимо да смо у Цркви сви заједно, са Господом нашим, са Пречистом Матером Његовом, у заједници са свима светима. Због самог назива данашњи празник највише побуђује емоција, чистих осећања. Он се зове Благовести због заиста благе вести, добре вести, коју је добио род људски, и због тог осећања и доживљавања блиског јединства са Богом, са Богородицом и са свима светима. Господ наш, брижни Отац Небески, није одустао од бриге над нама и Он је свој план, мудри, премудри, остварио, у својој доброти и својој мудрости. План спасења је управо оно што данас празнујемо. На томе треба највише да задржимо своју пажњу, на том Божјем плану, плану Спасења. Отац Небески је нашао неког чисте воље, чистог ума, ко ће у девствености, у чистоти прихватити заједништво живота са Небом, са Богом, са Оцем Небеским, ко ће прихватити Божји план живота, ту концепцију од Бога дату, где човек треба да живи у заједници са Богом, као једна заједница, небеска и земаљска. Нашла се Пресвета Дјева, која је добровољно прихватила Божји план, која је дала тај одзив, у којој је Бог нашао своје станиште, у Њеној чистој души, чистом срцу, чистом уму. Преподобни Захарија је, можда најуспешније, дао дефиницију, објашњење, шта је монах, ко је монах, у чему је смисао монаштва. Он је рекао: Посао монаха јесте у труду на испуњавању сваке заповести Божје. Монах жели да испуни све заповести Божје, јер он себе потпуно Богу приноси, односно, сједињује свој живот са Његовим. Хтели смо да посебно подсетимо на значај монаштва и тог заједништва са Богом, на данашњи дан, да укажемо колико је то битно у Цркви, то поистовећивање са Божјим планом, односно, потпуно предавање себе Божјем плану као што су чинили монаси у свима временима, а ето, хвала Богу, и данас, код нас на овим нашим просторима.

Извор: Епархија милешевска