Хиљаде житеља престонице, са молитвом у срцу и на уснама, сабрало се 20. маја 2026. године у поподневним часовима у порти Вазнесењске цркве и околним улицама да дочекају Часни Појас Пресвете Богородице.

Чудесну светињу на својим рукама у храм је унео Његова Светост Патријарх г. Порфирије, у пратњи игумана ватопедског Јефрема и његове братије, отачаствених архијереја, игумана хиландарског Методија и свештенства Архиепископије београдско-карловачке.

Патријарх Порфирије: Највећи дар и најдрагоценији јемство љубави Пресвете Богородице јесте Њен Часни Појас данас међу нама у Београду!

Испред велике светиње, изложене у централном делу храма, предстојатељ Српске Православне Цркве је одржао поздравно слово:

– Високопреподобни оче архимандрите, игумане свештене обитељи ватопедске, господине и брате Јефреме, добро нам дошао у престони град Београд! Добро нам дошао у Србију! Добро дошао међу своју рођену браћу и сестре, Србе и Српкиње! Добро дошао и нека те Господ благослови, јер си собом донео веру православну, јер си собом донео печат Свете Горе и благослов Врта Богородичиног! Донео си собом и православни јелински народ!

Добро нам дошао и нека ти Господ стоструко узврати, јер си донео са собом Појас Пресвете Богородице! Донео си благослов Оне која је благословена међу женама, донео си благослов Оне која је у утроби својој носила Сина Божјег и Сина Њеног, Господа и Спаса нашег Исуса Христа, Логоса Божјег! Донео си благослов оне која је савршеном својом љубављу према Богу у име читавог људског рода на љубав Божју рекла: Нека буде, Господе, по речи Твојој! Рекла је оно што нико од нас не може, а сви желимо да кажемо, јер вером и срцем знамо да је Господ Христос једини Бог, да је Он Спаситељ наш, да је Он Син Божји, један од Свете Тројице. Добро си дошао и добро дошла читава Света Гора са тобом и то у освит празника светлости, празника Вазнесења Господњег.

Нама су данас срца испуњена радошћу небеског прослављења узласка Господа нашег на Небеса, а нашу радост у престоном граду, који је Свети деспот Стефан Високи управо Пресветој Богородици посветио, увећава чињеница и та блага вест да је Богородица данас међу нама.  Спасовдан, празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, жива је икона Његовог Другог и Славног доласка! Јер Онај који се у слави вазнео и сео са десне стране Оца, исто тако ће доћи у слави да суди живима и мртвима, да Његова љубав суди свим људима и да за оне који су богочежњиви - који чезну за спасењем, истином, правдом и љубављу - то буде радост, и то радост вечна. Јер место је већ уготовљено за све који чезну за Богом и труде се, иако грешни, слаби и немоћни, да творе вољу Тројединог Бога. Његово Вазнесење, Његов Други долазак и Његов суд јесте радост за све оне који су крштени у име Оца и Сина и Светог Духа и који сваким дахом свог живота славе име Његово распето за нас, васкрсло за нас и вазнесено за нас.

Једна од највећих истина, радости и утеха нас хришћана јесте она истина коју нам је открио велики апостол народа Павле, који јасно казује: Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у вама? (1Кор 3, 16). Човек је позван да буде храм и дом Духа Светог и, ево, Она која је то постала, која је најсавршенија међу људима, послала је свој Појас да нам да снагу, благослов и утеху и да нас подсети и подстакне на то да смо створени да будемо храм Духа Светог, храм Бога Живог. Али, браћо и сестре, својом огреховљеношћу и истрајањем у злу, сваки човек може постати и обиталиште нечистих сила, немоћи и болести. Слобода коју нам је Бог дао, слободна воља, носи у себи и ту страшну могућност да се окренемо од Извора живота и предамо се духу овог света и његовим погубним стихијама, промашајима и страстима. Ипак, чак и када се чини да је таме одвише, Бог, који једини истински воли човека, не оставља свој народ без утехе. Он шаље знакове своје љубави и потврде своје присутности. И ево, још једампут радост изражавамо песмом Пресветој Богородици. Певамо, јер као највећи и најдрагоценији дар и највећи и најдрагоценије јемство Њене љубави данас је међу нама Часни Појас Пресвете Богородице!

То је исти онај Појас који је у свом путешествију - од оног тренутка када га је Пресвета Богородица исплела и носила око свог струка, онда када се у утроби Њеној оваплотио Бог Живи - од места до места дошао и до Београда, који деспот Стефан, син Светог кнеза Лазара, посветио Пресветој Богородици. То је онај кнез Лазар који је рекао за сва времена у име свих нас да је земљаско замалена царство а небеско увек и довека. Он је имао огромну љубав према Богу и зато није жалио да свој живот положи за спасење себе и свог народа. Имао је огромну љубав према Богу и према светим местима где се слави име Божје. Има ли већег простора и места где се вековима непрестано уздижу молитве према Богу за спасење читавог света и за мир у свету од Свете Горе. Поклонио је, даривао је манастир Ватопед Појасом Пресвете Богородице који је у то време чуван у Србији.

И није случајно што је изабрао Ватопед, јер манастир Ватопед јесте врт у којем је Господ засадио корен духовни нашег народа. Ту је посејао семе које је проклијало и родило дрво које даје духовне плодове којим се и данас хранимо. То је место где Свети Сава био монах, то је место на Светој Гори где је дошао и његов отац, Свети Симеон Мироточиви. Тај манастир је отац и мајка Хиландара. Одвојио је део свог имања и даривао светитељима Божјим Сави и Симеону да они подигну у Светој Гори, у Врту Богородичином, манастир у којем ће се кроз векове подвизавати православни Срби, они које је наш народ могао да принесе Богу, они који су, молећи се за свој народ, посебно и нарочито молили и за све људе.

Манастир Ватопед јесте место са којим је наш народ духовно нераскидиво повезан. То је место које је родило Хиландар. И, ево, благословио нас је данас игуман челу свог братства доносећи нам ову светињу да после шест векова походи Београд. У ове дане имамо још светиње из самог манастира Хиландара изложене у Галерији Српске академије наука и уметности. Ту је мозаична икона Пресвете Богородице коју је Свети Симеон имао на својим грудима. Ту су предивне иконе Христа Господа и Пресвете Богородице које су красиле први иконостас манастира Хиландара. Ту је жезал Патерица Свето Саве. Ове светиње су претходиле Појасу Пресвете Богородице, која је дошла данас у наш град, у наш народ, међу Србе где год да се налазе, да нас још једампут окрепи, да нас обогати духовно, да каже да је са нама, да је Њен покров над нашим народом без обзира на искушења и тешкоће које као народ пролазимо овог тренутка, али кроз која пролази и читав свет. И много пута смо кроз историју пролазили кроз тешкоће, али Господ молитвама Пресвете Богородице и покровом духовним и благословом Њеног Појаса увек нас је васпостављао и увек нас је враћао Његовом путу, надахњивао да се опет и опет успињемо и враћајући се Господу враћамо себи.

Драги игумане, брате у Христу, оче Јефреме, хвала Вам на љубави! Знамо да се молите за нас, за нашу Цркву и за наш народ. Хвала Вам на томе и молимо Вас да то чините и надаље, али изнад свега Вам хвала што показујете да сте наш брат, што показујете да смо један народ, народ Христов, да нема Грка и варварина, да нема Србина, Румуна и Руса, да нема Немаца и Американаца, него сваки народ и сваки човек који је крштен у име Свете Тројице и верује како су веровали оци наши чини један и јединствен народ и чини једну и јединствену Цркву Христову. И зато Вам хвала! И хвала Господу нашем што Вас имамо тамо и што знамо да заједно са нашим монасима из свештене обитељи хиландарске, а овде је са нама и игуман те обитељи, чините најлепше што наш православни род може да узнесе Господу.

Нека Вас Господ благослови, нека Вам узврати стоструко и да се, као што се овде сабирамо, сабирамо и на Светој Гори и на сваком месту, а нека Појас Пресвете Богородице и Њене молитве дају да се сви саберемо у Царству Божјем око Једног Господа, где се Он слави најпре од Ње, Мајке Његове и Мајке наше, да буде слављен и из уста наших народа Он, Једану Тројици Господ, Отац и Син и Свети Дух.

У знак наше љубави у односу на Вас, истовремено као знак сећања да сте данас дошли из Свете Горе, ми Вам као мало уздарје, да буде подсетник у Вашој светој обитељи, дарујемо ову икону на којој су Свети Сава Српски, Свети Симеон Мироточиви и Свети кнез Лазар, који нас спаја у Појасу Пресвете Богородице.

Игуман Јефрем: Нека вам Чудесни Појас Мајке Божје донесе снагу и утеху, нека вас лече од болести и дарује јединство и благодат

Уследило је обраћање игумана ватопедског Јефрема:

– Ваша Светости, благодаримо Вам на овим  речима којима сте изразили побожност српског народа. Као што сам рекао и на аеродрому, долазећи у Србију са Часним Појасом Прессвете Богородице ми узносимо благодарствене речи Светом Лазару, који је био истински човек Божји. Српски народ је, Ваша Светости, показао да поред овоземаљских вредности и људске славе постоји нешто више и вредније, а то је освећење човека, што су нам управо показали Свети Сава, Свети Симеон и Свети кнез Лазар, који
је то посведочио страдавши за Христа и своју веру.

Ми се овде веома радујемо, јер смо донели Часни Појас који је заиста извор исцељења душа и тела наших. Ево, Ваша Светости, ми управо објављујемо други том књиге у коме ће бити записана сва чуда која су десила у целом свету. И Вашем уваженом Председнику сам рекао: Биће Србија пре Часног Појаса и Србија после Часног Појаса Пресвете Богородице. Желећи да покажемо, Ваша Светости, своју љубав према српском народу и вашим светима, ове године смо уврстили Светог Јустина Поповића у нашу литургијску годину. Наш манастир се спрема, преводећи и сакупљајући његова дела, да ускоро одржи један сипосион у част Светог Јустина Поповића.

Доносим Вам једну икону са Свете Горе коју су сачинила наша браћа, на којој висимо како Свети Лазар нашем манастиру дарује Часни Појас. Византијски цар Јован Кантакузин је даровао први део Часног Појаса Пресвете Богородице, а Свети Лазар је уз други део Часног Појаса нашем манастиру даровао и делић Часног Крста. Ово повезује Свету Гору са Србијом. Стога се молимо са великом смирењем да се Пресвета Богородица моли за вас, да буде са вама, да добијете благодат, да вам тракице освећене на Њеном Чудесном Појасу донесу утеху, да вам дају снагу и да вас теше у вашим борбама, да вас лече од болести, да вам дарује јединство и благодат.

Игуман Јефрем је затим даривао Његову Светост Патријарха иконом и инсигнијама.

Свечаном дочеку светиње присуствовали су: високопреосвећена и преосвећена господа архијереји крушевачки Давид, тимочки Иларион, осечкопољски и барањски Херувим, париски и западноевропски Јустин, лондонски и великобританско-ирски Нектарије, новобрдски Иларион, липљански Доситеј, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон; игуман хиландарски Методије; министар Ненад Поповић.

Вест у изради!