Тузла: Прослава 850. годишњице од рођења Светог Саве
У прву недељу по Духовима – Недљу свих светих, 7. јуна 2026. године, Саборни храм у Тузли био је место великог и благословеног литургијског сабрања поводом историјског јубилеја – 850 година од рођења Светог Саве.
Ова свечаност у старом седишту Епархије зворничко-тузланске је организована као део шире, свеопште прославе тог значајног јубилеја који се током ове године свечано и молитвено прославља широм Српске православне цркве.
Са благословом митрополита Фотија, светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, док су саслуживали преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим и јенопољски Никон, бројно свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
Претходно је, испред Саборног храма, митрополита Фотија и госте дочекао старешина храма и архијерејски намесник тузлански, протојереј-ставрофор Милош Тришић, заједно са свештенством и бројним верним народом. Изузетној лепоти и узвишености овог историјског богослужења допринели су Хиландарски појци. Овом величанственом сабрању у Тузли молитвено је присуствовао и г. Ненад Поповић, министар у Влади Републике Србије задужен за међународну економску сарадњу и за питања положаја Цркве у друштву и дијаспори, који је и сам велики добротвор тузланског храма.
У знак дубоке захвалности за показану љубав према светој Цркви и несебичну подршку у обнови Катедралног храма у Тузли, митрополит Фотије је доделио највише одликовање Епархије зворничко-тузланске, орден Светог краља Драгутина (Преподобног Теоктиста), председнику Владе Републике Српске г. Саву Минићу. У име премијера, високо епархијско признање преузео је његов званични изасланик г. Лука Андрић.
Изражавајући велику пастирску захвалност за вишегодишњи труд, несебично залагање око обновитељских радова на тузланском Катедралном храму, као и за целокупан досадашњи плодан свештенички рад, митрополит Фотије је даровао напрсни крст протојереју и Милошу Тришићу, пожелевши му да и у будућности ревносно служи на њиви Господњој.
Ова прослава јубилеја Оца српске духовности и државности остаће уписана у летописе Епархије кзворничко-тузланске као дан истинске саборности и духовне обнове на тим просторима.
Поздрављајући присутне, Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је истакао да је дивно видети Србе сабране у љубави око своје Цркве и својих епископа, нагласивши да наш верни народ, ма где живео, не престаје да чува свој православни идентитет и Бога у себи:
– Уважена господо, владике сам већ поздравио, али дозволите ми да вас још једном поздравим овде у Тузли , у нашем старом седишту Епархије зворничко-тузланске, где се данас окупио велики број људи на овом сабрању.
Имали смо част да је данас на светој Литургији началствовао Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. Он је млад човек, рођен у Аустралији, где је преузео велику одговорност за мисију у далеком свету. Тамо живи доста наших православних Срба који су се досељавали од Другог светског рата па све до данас, али оно што је најбитније – нису престали да буду православни Срби.
Поздрављам и Владику осечкопољског и барањског Херувима, који често долази код нас. Он делује у сличним условима као наши Срби у Федерацији БиХ, само што је код њега тако у читавој епархији. Бори се, млад је човек, завршио је богословију у манастиру Крка и добро познаје тамошње стање. Бори се колико може и Бог му даје снаге да носи крст који тренутно има.
Да поздравимо и нашег брата, Епископа јенопољског Никона. Он је наш сабрат, тачније мој лични, из манастира Ковиља. Недавно је изабран за викара Патријарха српског г. Порфирија. Увек је имао светоотачко и богословско, а рекао бих, и јуначко схватање Цркве, ту јуначку димензију нашег Косова и Метохије и борбе за очување отаџбине, наше вере и Православља уопште. Такви су људи из народа и народ их препознаје као велике људе и јунаке.
Данас смо се сабрали поводом јубилеја прославе 850 година од рођења нашег великог просветитеља – Светог Саве, јубилеја који се обележава широм Српске Цркве. Он је наш учитељ у духовном животу. Свети Сава је са седамнаест година отишао на Свету Гору и тамо сабрао најбоље бисере духовног живота од стараца пустињака, спилеота. Ишао је босоног од једног до другог и од њих учио теологију православља. Варају се они који кажу да је Свети Сава био велможа или који га пореде са данашњим људима који имају неку власт и част. У то време је све било потпуно другачије, поготово јер је Свети Сава био први Архиепископ српски који је издејствовао самосталност Српске цркве. Дакле, он је поставио темеље и српској држави и Цркви, био је велики учитељ и чудотворац. На месту на коме је подигнут манастир Ковиљ он је учинио многа чуда. Ту је прво подигнута једна црква, а манастир тек касније.
Трудите се, браћо и сестре. Видели сте ових дана једно велико чудо, неписано и невиђено, реке људи које су са разних страна долазиле у Београд да се поклоне Часном Појасу Пресвете Богородице. Манастир Ватопед чува тај Појас и ми смо као студенти имали прилику да му се поклонимо тамо. Међутим, ово што се десило у Београду није се раније догодило нигде где год је Појас ношен – а био је у више места у Грчкој, па чак и у Русији. Овако срдачан пријем код нашег Патријарха, архијереја, а поготово верног народа, памтиће се и о томе ће се причати годинама. Нико није вршио никакву промоцију, него је народ једноставно из дубине душе имао потребу да дође и да се поклони тој светињи. То значи да наш народ има Бога у себи и треба да се трудимо да то негујемо. Тако је било и у време короне – народ се тада причешћивао више него пре ње. Народ је, ако тако можемо да кажемо, положио испит, а да ли смо ми – то је већ нешто друго. Да вас не бих превише замарао, желео бих сада да дам реч нашем уваженом госту из Аустралије, митрополиту Силуану, да нам упути неколико речи из те даљине у којој такође живи наш народ и у којој имамо велике светиње.
Извор: Епартхија зворничко-тузланска
Ова свечаност у старом седишту Епархије зворничко-тузланске је организована као део шире, свеопште прославе тог значајног јубилеја који се током ове године свечано и молитвено прославља широм Српске православне цркве.
Са благословом митрополита Фотија, светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, док су саслуживали преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим и јенопољски Никон, бројно свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.
Претходно је, испред Саборног храма, митрополита Фотија и госте дочекао старешина храма и архијерејски намесник тузлански, протојереј-ставрофор Милош Тришић, заједно са свештенством и бројним верним народом. Изузетној лепоти и узвишености овог историјског богослужења допринели су Хиландарски појци. Овом величанственом сабрању у Тузли молитвено је присуствовао и г. Ненад Поповић, министар у Влади Републике Србије задужен за међународну економску сарадњу и за питања положаја Цркве у друштву и дијаспори, који је и сам велики добротвор тузланског храма.
У знак дубоке захвалности за показану љубав према светој Цркви и несебичну подршку у обнови Катедралног храма у Тузли, митрополит Фотије је доделио највише одликовање Епархије зворничко-тузланске, орден Светог краља Драгутина (Преподобног Теоктиста), председнику Владе Републике Српске г. Саву Минићу. У име премијера, високо епархијско признање преузео је његов званични изасланик г. Лука Андрић.
Изражавајући велику пастирску захвалност за вишегодишњи труд, несебично залагање око обновитељских радова на тузланском Катедралном храму, као и за целокупан досадашњи плодан свештенички рад, митрополит Фотије је даровао напрсни крст протојереју и Милошу Тришићу, пожелевши му да и у будућности ревносно служи на њиви Господњој.
Ова прослава јубилеја Оца српске духовности и државности остаће уписана у летописе Епархије кзворничко-тузланске као дан истинске саборности и духовне обнове на тим просторима.
Поздрављајући присутне, Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је истакао да је дивно видети Србе сабране у љубави око своје Цркве и својих епископа, нагласивши да наш верни народ, ма где живео, не престаје да чува свој православни идентитет и Бога у себи:
– Уважена господо, владике сам већ поздравио, али дозволите ми да вас још једном поздравим овде у Тузли , у нашем старом седишту Епархије зворничко-тузланске, где се данас окупио велики број људи на овом сабрању.
Имали смо част да је данас на светој Литургији началствовао Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. Он је млад човек, рођен у Аустралији, где је преузео велику одговорност за мисију у далеком свету. Тамо живи доста наших православних Срба који су се досељавали од Другог светског рата па све до данас, али оно што је најбитније – нису престали да буду православни Срби.
Поздрављам и Владику осечкопољског и барањског Херувима, који често долази код нас. Он делује у сличним условима као наши Срби у Федерацији БиХ, само што је код њега тако у читавој епархији. Бори се, млад је човек, завршио је богословију у манастиру Крка и добро познаје тамошње стање. Бори се колико може и Бог му даје снаге да носи крст који тренутно има.
Да поздравимо и нашег брата, Епископа јенопољског Никона. Он је наш сабрат, тачније мој лични, из манастира Ковиља. Недавно је изабран за викара Патријарха српског г. Порфирија. Увек је имао светоотачко и богословско, а рекао бих, и јуначко схватање Цркве, ту јуначку димензију нашег Косова и Метохије и борбе за очување отаџбине, наше вере и Православља уопште. Такви су људи из народа и народ их препознаје као велике људе и јунаке.
Данас смо се сабрали поводом јубилеја прославе 850 година од рођења нашег великог просветитеља – Светог Саве, јубилеја који се обележава широм Српске Цркве. Он је наш учитељ у духовном животу. Свети Сава је са седамнаест година отишао на Свету Гору и тамо сабрао најбоље бисере духовног живота од стараца пустињака, спилеота. Ишао је босоног од једног до другог и од њих учио теологију православља. Варају се они који кажу да је Свети Сава био велможа или који га пореде са данашњим људима који имају неку власт и част. У то време је све било потпуно другачије, поготово јер је Свети Сава био први Архиепископ српски који је издејствовао самосталност Српске цркве. Дакле, он је поставио темеље и српској држави и Цркви, био је велики учитељ и чудотворац. На месту на коме је подигнут манастир Ковиљ он је учинио многа чуда. Ту је прво подигнута једна црква, а манастир тек касније.
Трудите се, браћо и сестре. Видели сте ових дана једно велико чудо, неписано и невиђено, реке људи које су са разних страна долазиле у Београд да се поклоне Часном Појасу Пресвете Богородице. Манастир Ватопед чува тај Појас и ми смо као студенти имали прилику да му се поклонимо тамо. Међутим, ово што се десило у Београду није се раније догодило нигде где год је Појас ношен – а био је у више места у Грчкој, па чак и у Русији. Овако срдачан пријем код нашег Патријарха, архијереја, а поготово верног народа, памтиће се и о томе ће се причати годинама. Нико није вршио никакву промоцију, него је народ једноставно из дубине душе имао потребу да дође и да се поклони тој светињи. То значи да наш народ има Бога у себи и треба да се трудимо да то негујемо. Тако је било и у време короне – народ се тада причешћивао више него пре ње. Народ је, ако тако можемо да кажемо, положио испит, а да ли смо ми – то је већ нешто друго. Да вас не бих превише замарао, желео бих сада да дам реч нашем уваженом госту из Аустралије, митрополиту Силуану, да нам упути неколико речи из те даљине у којој такође живи наш народ и у којој имамо велике светиње.
Извор: Епартхија зворничко-тузланска
Најновије вести
08.06.2026 19:37
Саопштење Светог манастира Хиландара
08.06.2026 11:30
Ниш: Нови посленик у винограду Господњем
08.06.2026 09:59
Тузла: Прослава 850. годишњице од рођења Светог Саве
08.06.2026 08:33
Фестивал хорова Епархије шумадијске
08.06.2026 07:54
