Како је донета одлука да једна од највећих хришћанских светиња стигне у Србију? Шта долазак Часног Појаса говори о вековним духовним везама српског и грчког народа и братској љубави са светогорским манастиром Ватопед? 

 

Да ли је молитвени ход милиона људи сведочанство дубоке духовне жеђи савременог човека за смислом и Богом? Зашто су управо жене у највећем броју похрлиле на поклоњење овој светињи? Да ли је било и оних који су са негодовањем и ниподаштавањем говорили о овом чудесном народном сабрању и да ли га је то повредило? 

 

У разговору који надилази оквире дневних догађаја, патријарх Порфирије говори и о јединству које се могло видети у непрегледним редовима испред храма Светог Саве – о данима у којима су нестале све поделе, а народ показао да је у Духу Светом могуће бити једно.

 

Које најдубље утиске духовни вођа православних Срба носи после овог благословеног догађаја и коју поруку упућује верном народу?