– У последње дане Господ нас је обрадовао Мајком својом, Пресветом Богородицом. Она нас је посетила посебним благословом, посебном заштитом и љубављу, показујући да је Она увек са нама зато што смо верна деца Њеног Сина, зато што смо достојни баштиници и наследници Светог Саве и чувари имена Светог Лазара и свих светих, зато што јесмо, и то се показало, народ који против свих закона логике овог света живи вером – беседио је данас, 14. јуна 2026. године, на празник Преподобног Јустина Ћелијског, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на светој Литургију у цркви Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.
 
– Показали смо ових дана, браћо и сестре, да је вера снажнија од наших неспоразума, да је молитва јача од сваког непријатељства и да је мир оно за чим чезнемо, не пролазни мир, мир од овог света, него мир Божји, мир Христов, а он јесте плод љубави Божје у односу на људски род, међутим и нашег искорака ка Њему, љубављу покренути, искорака који се зове вера – истакао је Патријарх српски г. Порфирије и нагласио:
 
 – Зато су и многи били у чуду како то, откуд то и зашто то да се толики народ сјати у реке људи да целивају Појас Пресвете Богородице, у чуду су били и покушавали на основу својих капацитета и својих скучених могућности да разумеју о чему се ради. Зашто скучени? Зато што евклидовска математичка логика овог света не може да смести у себе оно што дарује вера. Вера је дубља од разума, шира од емоција. Вера је узвишенија од било чега што се може дотаћи руком и видети голим оком. Вера, дакле, прожима читаво наше биће, обухвата и ум, и срце, и тело, и душу. И још је шира од свега тога, јер није затворена у те оквире, него све то заједно узноси у просторе у којима други ритам живота постоји. Другачији је пулс. То је пулс љубави, а љубав је не само сусрет, него истински загрљај и заједница, али пре свега заједница Бога и нас људи. Љубав често нема логичке разлоге. Љубав је често и против свих разлога нешто што је актуелно и што чини наше животе.
 
– Љубав није трговина и љубав није математика. Љубав не може да се измери било чиме зато што је она искуство заједнице и јединства нас са Богом и Бога са нама, али и нашег јединства и наше заједнице међу собом. Дакле, тамо где постоји љубав све престаје или постаје маргинално. Тамо где постоји љубав постоји јединство, постоји разумевање, постоји загрљај. Зато су и ове реке наших браће и сестара, које су притицале да се поклоне Појасу Пресвете Богородице, могле да буду једно и поред свих разлика и поред свих неспоразума – рекао је предстојатељ Српске Православне Цркве, а затим очински поучио верни народ:
 
– Наравно, било је и оних који су не са добром вољом тумачили све што се дешава. На нама је и поред тога што нас понекад то дотиче да се на крају молимо за такве да Господ и њих помилује, да их помилује и пре нас, да их приведе познању истине и правде. Онај који носи у себи мржњу у принципу – он носи у себе отров, а онај који носи мржњу према Богу – он носи у себи смрт која почиње сада и овде. Стога, ма колико понекад били нерасположени и наљутили се на такве, на крају морамо превазићи љубави Христове ради и вером својом такве пориве у себи и на крају упутити једно Господе помилуј и за њих и непрестано Пресвета Богородице спаси их, јер и они су иконе Божје и браћа наша.

Беседу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, коме су саслуживали: Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион; високопреподобни архимандирт Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије и старешина храма Светог Симеона Мироточивог; свештеници Невенко Сукур, Милош Марковић и др Драган Каран; протођакон др Драган Радић, ђакони Василије Перић, Василије Бурсаћ и Иван Голубовић; у целости можете прочитати ОВДЕ.