У острошком скиту Јован До код Никшића, литургијски и саборно је прослављен празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, слава ове светиње Митрополије црногорско-приморске.

Тим поводом је свету службу Божју са многобројним свештенством, свештеномонаштвом, монаштвом и верним народом служио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Беседу по читању светог Јеванђеља произнео је архијерејски намесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић, који је, између осталог рекао:

„Рођењем Светог Јована рађа се зора која најављује дан Христовог живота, Христове науке и Христовог спасења. Пролази тама и долази светлост Христовог васкрсења, која је наша нада, избављење, наша вера и испуњење. У тој светлости се родио и Свети Јован Крститељ“ рекао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић и подсетио да за све у животу, баш као и Претечини родитељи, треба на првом месту да заблагодаримо Господу:

„Прво, благодарност Господу. И ништа више, јер је на тој благодарности утемељен цели наш живот. На тој благодарности треба да васпитамо и д‌ецу, да их подижемо, па шта је им Бог да у животу, како их поведе и проведе. А наше је да се молимо и да благодаримо, као што је Захарија прво рекао, неки је благословен Бог наш. Није рекао ништа друго, нити се хвалио, нити се преузносио тиме што је ето, постао отац у старости. Заборавили смо то, браћо и сестре, да данас, када нам се дешавају и радости, оно што је најтужније, не умемо да заблагодаримо Богу. Не умемо да кажемо благословен Бог наш. Јер нам је Он дао, је нас је Он походио без заслуга и без ичега. Зато пример Захаријин треба да буде темељ нашега живота. Не само у односу према д‌еци, него у односу према сваком човеку. Кад видимо ближњега свога, да кажемо благословен је Бог наш“, беседио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

После причешћивања верних, храм Рођења Светог Јована Крститеља је опходила свечана литија, а митрополит Јоаникије је са саслужитељима благосиљао и преломио славски колач које је поводом храмовне славе припремила острошка братија. Честитајући сабранима празник и славу острошкој обитељи, Митрополит је рекао:

„Све је некако знаменито и има много тога чудесног и узвишеног у животу светих родитеља, Светога Јована Крститеља, Светога пророка Захарије и Јелисавете његове свете супруге, а исто тако и у животу Светога Јована Крститеља. Не знамо од чега би прво почели, да ли од светога живота, Светога пророка Захарије и Јелисавете, од његове побожности, честитости истрајности у вјери и у служби Господу, или од тога како се Анђео Господњи јавио Светоме праведноме Захарији и благовестио да ће добити сина и рекао му ко ће он све бити и каква ће бити његова Света служба, или по много чему другом, нарочито по томе како то бива да престарели родитељи по Божјем благослову, по Божјој милости, по нарочито Божјем старању и промишљању, могу добити у одмаклим годинама, када више није вријеме за рађање, да могу добити сина, наследника“, рекао је Високопреосвећени и осврнуо се на расправу која се након рођења светог Јована Крститеља водила око тога како ће му се над‌енути име.
 
„Чим је његово име изговорено кроз уста његовога светога оца, Светом пророку Захарији одвезао се језик и да прославља име Божије, и то указује на Нови завет, на проповед светих апостола и светих отаца, на проповед светог Јеванђеља и прослављања имена Божјег од тада па до данас и до скончања света и века, јер свети Јован најављује Онога који је слава Оца нашег небескога, који је Његова Реч и Његова Истина, и преко којега се Он јавио овоме свету, који и сам говори, али и даје и нама да говоримо и да прослављамо име Божије, име Пресвете Тројице Оца и Сина и Светога Духа“.

Митрополит је у наставку истакао и да се цели свет обнавља кроз покајање:

„Када се човек каје, не обнавља се само он, него некако кроз то покајање, он сагледава свет на нови начин, и види оно што је добро, и лепо, и узвишено, и божанско, у сваком човеку, па и у овоме нашем животу, у коме има много и онога што не ваља. Ако се човек бори, он ће се изборити, а ако се човек приклони својим манама и почне да их негује, он ради и на својој пропасти, и на својој и на пропасти ближњих својих. А највећа борба наша са нашим гресима, са нашим манама, недостацима је истинско покајање које благовести овоме свету Свети Јован Крститељ. Он говори да се приближило Царство Божје, да је близу Царство Божје сваком срцу онога човека који се каје, а ако се не каје, и ако се поноси, и ако се горди, то је Царство Небеско даље и даље и од њега и од свакога ко нема тај дар покајања“ рекао је Митрополит и додао да је „покајање одлика хришћанства, али оно о коме говори Свети Јован Крститељ, које је некако посведочено Божијом Милошћу и Божијом Благодаћу“. Господа Исуса Христа је „проповедао Свети Јован Крститељ, он је само своју службу на то свео да проповеда Онога коме он није достојан одрешти свезе на обући Његовој. Ето толико се он смиравао пред Христом, али је њега Господ узвисио и рекао да нема већег рођеног од жене од Јована Крститеља Његовог Претече“, поручио је Митрополит Јоаникије, који је подсетио је и на ктиторе Јован Дола за које су такође узнесене молитве током свете Литургије - на почивишега Митрополита Амфилохија који је дао благослов и помагао изградњу ове светиње, затим архимандрита Лазара, великог духовника и ктитора, као и оца Давида.

Извор: Манастир Острог/Митрополија црногорско-приморска