Црква је саграђена почетком 19. века и посвећена је Светој Богородици. Подигнута је на месту још старије цркве брвнаре с краја 18. века, страдалој у време окршаја за ослобођење од Турака. Народна легенда каже да су је, заправо, овдашњи мештани за само једну ноћ пренели из суседног села Обрве како би је спасили од турског пустошења и паљења и потом је поставили на овом скривеном, шумовитом месту на обронцима планине Котленик.

Првобитна црква, према историјским списима, уништена је за време Првог српског устанка и потом обновљена 1824. године, о чему постоји податак из архивске грађе који сведочи о томе да је у том периоду неимару исплаћено 500 гроша и 20 пара за изградњу. Поправљана је, дограђивана и дорађивана све до 1880. када је добила данашњи изглед.

- Црква је изузетно значајна у историјском смислу због везе са великим српским јунацима из Првог српског устанка, али и архитектонски и уметнички због вредности престоних икона које се чувају у храму. Иконостас потиче чак из 1812. године, из старије цркве, о чему сведочи запис који показује да је Лазар Мутап, чувени војсковођа из Првог српског устанка, страдао 1815. године, првобитној, старој цркви поклонио иконе – каже Катарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево.

Управо ова угледна установа је, захваљујући средствима обезбеђеним из градског буџета, 2022. године успешно спровела конзерваторско-рестаураторске радове. Том приликом су обновљени кров и кровна конструкција која је била делимично оштећена, саниран је под, а црква је у потпуности заштићена средствима против црвоточине и премазима импрегнирајући дрво којим је саграђена.

- О цркви брвнари у Цветкама овдашњи мештани и локални парох се константно и добро брину. Лепо је видети да се под њеним сводовима и даље обављају молитве, литургије, венчања и крштења – наглашава Грујовић Брковић, додајући да се у краљевчком крају налазе још четири очуване цркве брвнаре – у Врби, Мрсаћу, Чукојевцу и манастиру Вољавча у атару села Тавник.

У порти цркве у Цветкама, уз звоник, и нови храм Светог апостола Павла, подигнут 1964. године, налази спомен соба и гроб чувеног Карађорђевог мегданџије Јована Петровића Курсуле, јунака Првог српског устанка. Славни војвода живео је једно време у овом селу где је и сахрањен пошто је подлегао ранама задобијеним у боју на Делиграду 1813. године.

Изввор: novosti.rs