На иницијативу братства, а са благословом Митрополита сремског Василија, пре више од десет година започета је реализација те замисли у западном конаку, на последњем спрату, која ће, сва је прилика, у септембру ове године резултирати отварањем ризнице и изложбе која ће бити део сталне поставке у двема манастирским просторијама. Том изложбом ће бити и обележено 500 година откако је изданак свете породице Бранковић, владика Максим, недуго после смрти, 1526, уписан у Диптих светих. 

– Сваки манастир поседује ризницу, такозване ђаконике, у којима су се чували богослужбени предмети, књиге, све оно што је вредно и вредносно сведочанставо трајања и постојања манастира – каже члан комисије образоване да захтеван посао формирања ризнице приведе крају, ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић. 

Ризница манастира Крушедол у незваничном облику постоји још  од средњег века, од мајке Ангелине и њеног сина Максима

– Ризница манастира Крушедол у неофицијелном смислу постоји још од средњег века, од мајке Ангелине и њеног сина Максима. Због специфичног места на ком се налази, улоге коју је имао у историји, крушедолски манастир је поседовао највећу и најбогатију ризницу. Њена специфичност су директни предмети и документи који манастир описују од оснивања па до данашњих дана. У ризници манастира Крушедол, најважније, иако су оне изложене у манастирској цркви, јесу мошти Светих Бранковића, у то се сврставају и сви други елементи који сведоче о трајању и опстајању наше културе и духовности на овим просторима. У ту групу спадају и вредне иконе међу којима се и оне за које се може претпоставити да су настале у време Светих Бранковића. Ту су и предмети који су настали на захтев те свете породице, попут Максимовог Јеванђеља.

Вековима формирана ризница крушедолског манастира у општем смислу, током Другог светског рата била је предмет усташке пљачке,  изнета изван зидина манастира и отпремљена као део контигента од 40 вагона непроцењиве духовне и културне баштине са наших простора, у Загреб. На срећу, добар део је враћен, али за неке предмете се ни данас не зна где се налазе. У манастиру се чува доста тога, што ће у највећој мери и бити део будуће поставке, али највреднији примерци после Другог светског рата завршили су у Музеју Српске Православне Цркве у Београду.

Између осталог, у Музеју Српске Православне Цркве у Београду чува се чувено Максимово Јеванђеље, које се због начина израде сврстава у уметничко дело. Оно је оковано сребром које је позлаћено и исписано текстом. Рад је јеромонаха Панкартија из 1514. године. Изнад распећа у врху јеванђеља приказан је лик владике Максима до појаса како десном руком благосиља, а у левој држи Јеванђеље. Изузетно вредан експонат из Крушедола који се чува у Београду је и митра, ручни рад Кантакузине Бранковић из 1433. године, која је раритет на нивоу читаве Српске Православне Цркве.

– Међутим, и оно што се налази у манастиру представља толико велику и вредну целину да је митрополит предузео кораке да се све припреми и изложи. Предмети се могу поделити према категоризацији предмета из перспективе црквене ризнице. Црквене утвари или предмети међу којима су кадионице, путири, дискоси, дарци, прекривачи  - све оно што се користи у богослужењима чини једну групу. Ту спадају и богослужбене књиге међу којима има примерака донетих из Русије у 16. веку. Иконе настале у широком временском и стилском распону, почев од позновизантијског периода. Манастир је био стециште важних личности и мецена многим великим уметницима, песницима, писцима. Био је и врло важно место на пропутовањима српске краљевске династије Обреновић, која је оставила је велики траг у њему. Чињеница да је ту сахрањена кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша, која је имала специфичан однос не само према Крушедолу него и према Сремским Карловцима, као и краљ Милан Обреновић, довољно говори о томе како је читав сет краљевског намештаја, породичних портрета  Обреновића, од кнеза Милоша до краља Милана, доспео и чува се манастиру Крушедол. Када се све узме у обзир, добија се завидан фундус, који ће само делом бити изложен, јер не може све да стане у витрине – прича Милановић.

Он каже да се очекује да до краја марта почне унутрашње уређење, које подразумева између осталог, кречење две изложбене просторије и израду витрина на основу претходно дефинисаног концепта. Шта ће се од свега наћи у њима, одлучиће комисија којој
је поверен тај задатак. По Милановићевим речима, у претходном периоду предузети су значајни потези да се оспособи кутак у манастирском конаку за ризницу. Она је уређена по музејским стандардима са најсавременијим противпожарним и противпровалним и другим системима заштите. Према провбитном плану, у једној просторији би требало да буду изложени богослужбени и духовни артефакти, а у другој заоставштина двеју династија које су постале синоними манастира - Светих Бранковића и Обреновића.  

Највећи део експоната је рестауриран и прописно заштићен чека моменат када ће попунити изложбени простор. У том послу учествовале су наше најважније установе - Покрајински завод за заштиту споменика култре, Галерија Матице српске и Галерија Српске академије наука и уметности, Библиотека Матице српске, Музеј Војводине. Краљевски намештај треба да прође кроз руке рестауратора, а залагањем министра културе Николе Селаковића три портрета Обреновића су још у процесу рестаурације и конзервације, па се рачуна и на њих у осмишљавању концепта поставке. 

Инцијатива о отварању ризнице ужива и подршку Покрајинске владе чија председница Маја Гојковић је пред крај прошле године посетила манастир и уручила уговор о додели пет милиона динара за завршетак радова. 

– На прострима Карловачке митрополије манастир Крушедол је био централни српски манастир и био је у жижи свих дешавања – наглашава Милановић. – Налази се међу прва четири манастира у Српској Православној Цркви. Он је чудесна ризница и једна од најпосећенијих светиња и у туристичком смислу. Као народ склони смо брзом забораву. У 21. веку када имамо све слободе, све могућности и права, доживели смо да Сабори мајке Ангелине буду много мање посећени него у време жестоког комунизма када је политичка врхушка вршила репресију због одлазака у храмове. Верујемо да ћемо када ризница отвори врата и народ прође кроз њих, оживети тај дух и  присетити се значаја манастира за нас. 

Извор: Дневник, 22.03.2026. Пише: Зорица Милосављевић