Изложба Јасеновац - трајна опомена је отворена 22. априла 2026. године у Библиотеци града Београда у склопу обележавања Националног дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дана Музеја жртава геноцида. В.д. директора Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина је подсетио да су 22. априла 1945. године преосталих 600 логораша из система логора Јасеновац, кренули у пробој, а да је око 100 преживело. Арбутина је рекао да су логораши у себи скупили довољно храбрости за последњи јуриш ка слободи, баштинећи слободарске традиције српског народа. 

Навео је да се 22. април обележава као крај пакла на земљи и додао да је Јасеновац био једини логор који се сам ослободио, односно да су то учинили сами логораши у последњим данима Другог светског рата. Подсетио је на херојски чин логораша Милета Ристића који је, голорук и неухрањен, јуришао са својим страдалницима и успео да усташком чувару отме пушкомитраљез како би осталим логорашима направи одступницу. Указао је да је у Независкој Држави Хрватској спровођена геноцидна политика над српским народом, али и упозорио на општи ревизионизам који се дешава у окружењу и широм Европе, јер живимо у доба када се џелати и злочинци поглашавају за хероје, кад се њихова имена славе. – Kада се кличу повици попут За дом спремни!, кад постоје многа знамења широм Хрватске, региона и Европе које буде успомене на четири трагичне године, наша дужност је да се томе супроставимо на научни начин – нагласио је г. Арбутина.

В.д. директора Библиотеке Града Београда г. Ненад Миленовић је рекао да је одговорност и обавезу да се овакве изложбе чешће организују као и да од појединца и друштва зависи колико ће опомена Јасеновца бити трајна: – Јасеновац је био један најстрашнијих логора смрти, балкански Аушвиц. У систему логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата страдали су Срби, Јевреји, Роми и сви који нису били подобни, а суштина изложбе је да се то не заборави. Поновно оживљавање идоелогије и иконографије усташтва је проблем држава које то дозвољавају.

Kоаутор изложбе г. Никола Милошевски је нагласио да је изложба резултат три деценије рада његових колега из музеја на прикупљању грађе и сведочанстава о почињеном геноциду у Независконј Држави Хрватској. Он је за РТ Балкан навео је да су приказани предмети који имају симболику, као што је кашика, чиме су желели да симболично прикажу глад. Логораши су, како је рекао исцрпљивани глађу, уносили су 500 до 700 калорија дневно, док су у Аушвицу имали 1300 до 1750 калорија у просеку. – Геноцид је веома брижљиво планиран. У првим недељама Независне Државе Хрватске успостављена је легислатива, да се законски омогући да се са Србима, Јеврејима и Ромима обрачунају на најсвирепији начин припадници војних и политичких формација Независне Државе Хрватске – рекао је г. Милошевски.

Изложба Јасеновац - трајна опомена траје до 12. маја и представља два важна сегмента историје система концентрационих и логора смрти Јасеновац. Први сегмент Пробој у слободу подробније упознаје посетиоце са последњим данима постојања пакла на земљи у Јасеновцу, а други Хипократ у жицама пажњу посвећује Усташкој болници у Јасеновцу од 1942. до 1945. године. Бројна музејска, архивска и аудио-визуелна грађа музеја, у пробоју у слободу сведочи о животу, смрти, борби и страдању логораша у Јасеновцу. Аутентични предмети, видео снимци, фотографије, документа, макете, уметничка дела, заоставштина учесника пробоја само су неки од експоната који су изложени у Атријуму Библиотеке.

Усташка болница у Јасеновцу представљала је ограђен скуп кућа, радионица, штала и других помоћних објеката који су припадали српским породицама Тривунчић и Kлинцом. На изложби је представљен историјат деловања болнице, биографије особља које је, као логорски заточеници, служило у болници, сведочанста преживелих која су настала непосредно по ослобођењу 1945. године, као и бројне фотографије и документа. Реализацију изложбе Музеја жртава геноцида и Библиотеке Града Београда подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Музеј жртава геноцида покренуо иницијативу: Уклањање усташких обележја широм света 

Директор Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина је нагласио да је у вези са уклањањем усташких симбола са гроба Макса Лубурића, Музеј био у активној комуникацији са шпанским Министарством за територијалну политику и демократско сећање, као и са локалним властима у Валенсији. Он је изјавио је да је ова институција покренула иницијативу за уклањање усташких обележја широм света и подсетио да је шпанска влада 14. априла донела одлуку о уклањању усташких симбола са гроба Вјекослава Макса Лубурића, управника система концентрационих логора у НДХ.

Говорећи о изложби Јасеновац – трајна опомена у Музеју града Београда, г. Арбутина је навео да ова установа сваке године настоји да јавности представи по једну значајну поставку. –Ове године смо одлучили да у сарадњи са Библиотеком Града Београда представимо изложбу Јасеновац трајна опомена. То је опомена која заиста мора остати дубоко уткана у нашу колективну свест, јер то што смо ми преживели и проживели од 1941. до 1945. јесте геноцид, геноцид који је спроведен над српским народом, наравно и над јеврејским и над ромским – рекао је г. Арбутина.

Извор: rt.rs