Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки
Пребиловци су старо српско село у Херцговини које се налази се на ободу долине Неретве, пет километара од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу приликом освајања Херцеговине у XV веку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живело око хиљаду становника. Према извештају жандармерије Независне Државе Хрватске из септембра 1941. године усташе су тог лета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године убијено је 550 до 600 жена и деце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову децу. Тако је обновљен живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово место четврто на листи најстрадалнијих села на свету у Другом светском рату.
Послератна комунистичка власт је настојала да усташки злочин заташка, сахрана жртава је забрањена, а отвори јама су забетонирани. У јесен и зиму 1990/91. године родбина жртава је отворила дванаест јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово Градина, Хутово-Хаџибегов бунар, Кукауша доња и горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава-Звекалица). Поред Пребиловаца ту су пренете кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, околне Требиња, неке чак из Сарајева и других знаних и незнаних места.
На 50. годишњицу страдања 4. августа 1990. године мошти ових мученика заједно са моштима страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и са две локације у Чапљини, њих око четири хиљаде су после свете Литургије са опелом којом је началствовао Патријарх српски Павле, свечано су положене у крипту спомен цркве Сабора српских светитеља и пребиловачких мученика у Пребиловцима. Храм је грађен је са великим еланом и одушевљењем српског народа, претежно добровољним радом. До рушења био је урађен подезмни део са криптом и мермерним ћивотом саркофагом, као и зидови у висини 6 до 8 метара изнад земље.
У јуну 1992. снаге Републике Хрватске и ХЗ Херцег Босна су заузеле Пребиловце и уништили село минирањем и спаљивањем. Храм је уништен у темељима пластичним експлозивом и постављеним авионским бомбама. На исти начин уништено је и 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су Свети пребиловчки и други доњехерцеговачки мученици други пут убијани, други пут овенчани мученичким венцем Светог Саве, а Пребиловци удостојени да се назову Херцеговачким Врачаром.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је саграђен у знак сећања на четири хиљаде Срба из Доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма, који је, 8. августа 2015. године, освештао Патријарх српски Иринеј. Храм у Пребиловцима урађен је по узору на цркву Христовог Гроба у Јерусалиму.
ТРОПАР, глас 8:
Свети Новомученици Пребиловаца
за Христа бачени у јаму Шурманаца,
вером нађосте вечно Пребивалиште
у Царству Крста и Васкрсења;
љубављу таму и мржњу победисте,
и светлост раја наследисте.
од Господа молите нам вечно спасење
и свему свету јеванђелско покајање.
КОНДАК, глас 3:
Новомученици Свети за веру пострадасте:
у јаму за Христа невини бачени бисте,
од верних с љубављу из јаме извађени,
у Спомен Храму с љубављу положени.
Но Храм ваш безбожни разорише,
и мошти ваше ко Савине попалише.
Данас нову Голготу и Врачар обнављамо
и Вас са Светим Савом смирено молимо:
У Царству Небеског мира почивајте
и Христово и наше Васкрсење сведочите.
+Епископ Атанасије
(1992-2013, Манастир Тврдош-Требиње)
Извор: https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
