Епископ Кирило: Човек није створен да живи самодовољно и одвојено, већ у заједници са Богом и са другим људима
Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 14. марта 2026. године свету Литургију у манастиру Лепавини.
Саслуживало је братство манастира Лепавине; протојереј Радован Димитрић, парох копривнички; јереј Бранислав Тодоровић, парох великопоганачки; и јерођакон Лука, сабрат лепавини. Појали су протојереј-ставрофор Душко Спасојевић и протојереј Зоран Радић, пароси загребачки.
У архипастирској беседи владика Кирило се осврнуо на речи Ссветог апостола Павла да „праведник од вере живи“ и на јеванђељску поруку да Господ „није дошао да позове праведнике него грешнике на покајање“, постављајући питање како је могуће ове две наизглед супротстављене мисли могу разумети заједно.
Владика је казао да се одговор може пронаћи у дубљем разумевању Божје правде и односа Бога и човека. Подсетио је да је већ у рају змија обманула прародитеље наводећи их на помисао да Бог човеку нешто ускраћује, представљајући тако Бога као неправедног. Међутим, у пуноћи времена, Син Божји се оваплотио и постао човек, показујући тиме да Бог жели човеку много више – да људи постану синови и кћери Божји и наследници Царства небеског.
Говорећи о јеванђељском догађају у којем Христос седи са цариницима и грешницима, владика Кирило је подсетио да је Господ фарисејима одговорио да није дошао да позове праведнике, него грешнике на покајање, показујући да човек не може да се ослања на сопствену праведност. Истинска праведност, како је нагласио, извире из заједнице са Богом, јер човек није створен да живи самодовољно и одвојено, већ у заједници са Богом и са другим људима.
У том духу епископ Кирило је подсетио да је време Великог поста време преиспитивања сопственог живота у свјетлости Светог писма. Истински пут праведника, који „од вере живи“, подразумева покајање, преумљење и духовно преображење, који се остварују кроз пост, молитву, подвиг и дјела милосрђа.
Позивајући се на учење светих отаца, владика је подсетио на речи Светог Исака Сирина који истиче да је покајање неодвојиво од духовног живота, као и да и они који су достигли високу духовну меру увек имају разлога за покајање и смирење.
Говорећи о Божјој правди, владика Кирило је нагласио да је она увек повезана са милосрђем, за разлику од људске правде која може бити ограничена и сурова. Бог, који познаје дубине људског срца, чак и када кажњава, то чини ради исправљења човека и његовог обраћења.
На крају беседе владика је подсетио да се хришћани не спасавају као међусобни супарници, него као припадници заједнице, позвани да једни другима помажу на путу спасења и да се радују спасењу других као сопственом спасењу. Беседу је завршио молитвом да нас у подвигу поста укрепе молитве Пресвете
Богородице, чија чудотворна икона благосиља манастир Лепавину.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
Саслуживало је братство манастира Лепавине; протојереј Радован Димитрић, парох копривнички; јереј Бранислав Тодоровић, парох великопоганачки; и јерођакон Лука, сабрат лепавини. Појали су протојереј-ставрофор Душко Спасојевић и протојереј Зоран Радић, пароси загребачки.
У архипастирској беседи владика Кирило се осврнуо на речи Ссветог апостола Павла да „праведник од вере живи“ и на јеванђељску поруку да Господ „није дошао да позове праведнике него грешнике на покајање“, постављајући питање како је могуће ове две наизглед супротстављене мисли могу разумети заједно.
Владика је казао да се одговор може пронаћи у дубљем разумевању Божје правде и односа Бога и човека. Подсетио је да је већ у рају змија обманула прародитеље наводећи их на помисао да Бог човеку нешто ускраћује, представљајући тако Бога као неправедног. Међутим, у пуноћи времена, Син Божји се оваплотио и постао човек, показујући тиме да Бог жели човеку много више – да људи постану синови и кћери Божји и наследници Царства небеског.
Говорећи о јеванђељском догађају у којем Христос седи са цариницима и грешницима, владика Кирило је подсетио да је Господ фарисејима одговорио да није дошао да позове праведнике, него грешнике на покајање, показујући да човек не може да се ослања на сопствену праведност. Истинска праведност, како је нагласио, извире из заједнице са Богом, јер човек није створен да живи самодовољно и одвојено, већ у заједници са Богом и са другим људима.
У том духу епископ Кирило је подсетио да је време Великог поста време преиспитивања сопственог живота у свјетлости Светог писма. Истински пут праведника, који „од вере живи“, подразумева покајање, преумљење и духовно преображење, који се остварују кроз пост, молитву, подвиг и дјела милосрђа.
Позивајући се на учење светих отаца, владика је подсетио на речи Светог Исака Сирина који истиче да је покајање неодвојиво од духовног живота, као и да и они који су достигли високу духовну меру увек имају разлога за покајање и смирење.
Говорећи о Божјој правди, владика Кирило је нагласио да је она увек повезана са милосрђем, за разлику од људске правде која може бити ограничена и сурова. Бог, који познаје дубине људског срца, чак и када кажњава, то чини ради исправљења човека и његовог обраћења.
На крају беседе владика је подсетио да се хришћани не спасавају као међусобни супарници, него као припадници заједнице, позвани да једни другима помажу на путу спасења и да се радују спасењу других као сопственом спасењу. Беседу је завршио молитвом да нас у подвигу поста укрепе молитве Пресвете
Богородице, чија чудотворна икона благосиља манастир Лепавину.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
Најновије вести
12.07.2026 19:15
У Милешеви прослављен празник Светих мученика милешевских
12.07.2026 13:35
Живојин Ракочевић: Отац на Косову и Метохији
12.07.2026 13:13
Патријарх Порфирије учествовао у акцији добровољног давања крви
12.07.2026 12:14
Права вера није лични ударнички подвиг, него је вера Цркве
12.07.2026 12:13
