Свенародна литија у славу Божју и у част Светог Василија Острошког Чудотворца, небеског покровитеља града Никшића, прошла је вечерас улицама града под Требјесом.

Световасилијевску литију, која је кренула испред Саборног храма Светог Василија Острошког, предводили су: Архиепископ Јашија и Митрополит молдавски и буковински г. Теофан из Румунске Православне Цркве, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије,  Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије, Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички г. Иринеј и Епископ диоклијски г. Пајсије, уз учешће више хиљада верника, међу којима су били председник Општине Никшић г.  Марко Ковачевић, председнк СО Никшић гђа Милица Лалатовић Жижић, бројни преставници јавног, друштвеног и културног живота.

У литији је ношен јастук и епитрахиљ Светог Василија Острошкога, делови моштију његове мајке Свете Ане и Светих превлачких мученика, који су по завршетку молитвеног хода изнети верном народу на поклоњење у Саборном храму. На Тргу слободе учесницима крсног входа обратио се митрополит Методије, који је честитао празник и поздравио браћу архијереје и све учеснике литије, а посебно митрополита Теофана који је из Јашија донео благослове Свете Петке која, заједно са Светим Василијем, чува Бјелопавлићку долину.

„Никшић граде, сретна нам слава! Граде дубоких темеља немањићких, петровићких, граде Светог Василија! Ево, хвала Богу и ове године сабрасмо се на дан Светог Василија. Вијори се његов лик испред скупштине овог града непрестано, сваки дан, годину дана. То је велика победа вере хришћанске, православне, светиње острошке над свим тминама и помрчинама које су се надвиле и надвијају над Црном Гором. Али не да Свети Василије свој народ и свој град“, поручио је Високопреосвећени Митрополит г. Методије.

Благослове Свете Ане, мајке Светог Василија Острошког, учесницима литије из Мркоњића донео је Високопреосвећени Митрополит захумско-херцеговачки г. Димитрије.

„Сабрали смо се вечерас овде у Никшићу не само као народ, него као Црква, као једно срце, једна душа. Ове године навршава се тридесет година од оне чудесне литије кад су мошти Светог Василија походиле град Никшић, ратом рањену Херцеговину, Требиње, Тврдош, Величане и тамо из херцеговачких јама сабране мошти новомученика и мајчин гроб у родном селу. Тада се благодат Божја излила на ове пределе укрепивши народ у вери, нади и јединству. Навршава се и деведесет година од кад је Свети Василије открио гробно место своје мајке и три године од када смо помоћу Божјом обрели и на светлост дана изнели њене свете мошти. Као што видите све је вечерас, и вазда кад славимо Светог оца нашег Василија, Тројичним знамењем знаменовано и све је благослов Тројичног Бога нашег Оца и Сина и Светога Духа. И зато ова наша литија вечерас није нешто ново. Она је наставак чуда које не престаје, наставак живота у изобиљу. Она је наставак хода народа за Господом својим, наставак благодати која се не прекида, наставак чудесног јављања Светог оца нашег Василија и наставак бриге светитеља за свој народ“, беседио је владика Димитрије.

По његовим речима ова сабрања о празнику Светог Василија и у Острогу и Никшићу заправо су продужење тог хода ка земљи обећаној, ка Царству Божјем под покровом и заштитом Острошког чудотворца: „А ми вечерас не идемо сами, пред нама иде Свети Василије као што је и пре тридесет година ишао у оној чудесној литији са блаженопочившим патријархом Павлом, митрополитом Амфилохијем, владиком Атанасијем, нашим оцем Лазаром Острошким, али и са многима који су и вечерас овде. Као што је опет оног кишног децембарског дана 2019. године стао пред нас и благословио нашу спремност да бранимо светиње, тако је и вечерас пред нама. Браћо и сестре, Свети отац наш Василије чудотворац и утешитељ наш, показао је у камену Острога да је срце јаче од стене, а вера јаче од сваке невоље.“

Архиепископ мостарско-требињски Димитрије је позвао сабране да се запитају од кога је Свети Василије добио постојаност и ширину свога срца, од кога је добио стаменост и силу своје вјере. „Сетимо се вечерас нечега скривеног, али пресудног. Сетимо се мајке, јер нема светитеља без мајке, нема светости без љубави која ју је родила, подигла и Богу привела. Света и блажена мајка Светог Василија Тврдошког и Острошког, Мркоњићког, Завалског, Никшићког, јесте пример срце предатога Богу. Она је у смирењу и сиромаштву подигла духовног племића и богаташа у суровим временима на тлу Херцеговине где се за праву веру сваког дана могло умрети, али се упркос томе вјером вазда неоступно живело. Мајка Ана је свога сина Стојана учила о Богу, учила га је страху Божјем и поверењу у промисао. Тај корен вере касније ће га одвести у подвиг и пустињу. Та младица је на послетку изникла у тврдошког витеза и острошког подвижника. Љубав мајке Ане није спутавала, већ је ослобађала, уместо да сина везује за себе, она га је уздизала ка Богу и то је највећа љубав – она која не присваја него приноси. Мајка која се моли већ васпитава, мајка која трпи већ учи, мајка која воли већ спасава, и та љубав не престаје ни после смрти“, рекао је Митрополит захумско-херцеговачки Димитрије и позвао све да сутра дођу у Мркоњиће где ће се свечано прославити први литугијски спомен и годишњица од уношења Свете и блажене Ане, мајке Светог Василија у диптихе светих Православне Цркве.

Вечерашњом Световасилијевском литијом завршена је културно-духовна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која је почела 7. маја у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Општине Никшић и Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори. Световасилијевска литија у Никшићу се одржава од 1996. године у знак љубави и благодарности према светитељу који помаже, исцељује, теши све оне који га са љубављу призивају, а у спомен на дан када су мошти Светог Василија Острошког походиле Никшић. Празник Светог Василија Острошког Чудотворца – слава Саборног храма и града под Требјесом, претходно је прослављен у Саборној цркви у Никшићу где је свету Литургију служио Епископ диоклијски г. Пајсије, који је са свештенством, челницима Општине Никшић и верним народом освештао и преломио славске колаче.

Извор: Митрополија црногорско-приморска