Сто година храма у Биљачи
На дан Светог апостола и јеванђелисте Марка, 8. маја 2026. године, славу и стогодишњи јубилеј прославила је црква у селу Биљача посвећена том светитељу.
Поводом јубилеја, свету Литургију је служио Високопреосвећени Митрополит врањски г. Пахомије, са свештенством архијерејског намесништва прешевског у присуству бројних верника, који је у беседи подвукао важност останка и опстанка српског народа на југу Србије. Митрополит је упутио посебан апел свима који су се одселили из Биљаче и других места да не забораве своје светиње и своје корене.
Храм Светог апостола Марка у Биљачи, који је обновљен 2022. године, саграђен је 1926. године на темељима старе цркве, о чему сведочи и податак да је 1878. године у њему службовао свештеник Стоил Поповић. Ово насеље налази се на пола пута између Бујановца и Прешева, а забележено је у литератури и као значајно историјско место - „Биљача на широком царском друму који је водио ка Цариграду“. Ово село помиње се у XIV веку, а у XVI веку су постојала два села – Доња и Горња Биљача. У време Турака, Срби су се бавили занатством и трговином. Више од половине Срба је расељено у периоду од 1878. до 1912. године. Од 1908. године почиње досељавање Албанаца, које је најмасовније у последњим деценијама XX века и које је пратило масовно исељавање Срба и Рома.
Извор: Епархија врањска
Поводом јубилеја, свету Литургију је служио Високопреосвећени Митрополит врањски г. Пахомије, са свештенством архијерејског намесништва прешевског у присуству бројних верника, који је у беседи подвукао важност останка и опстанка српског народа на југу Србије. Митрополит је упутио посебан апел свима који су се одселили из Биљаче и других места да не забораве своје светиње и своје корене.
Храм Светог апостола Марка у Биљачи, који је обновљен 2022. године, саграђен је 1926. године на темељима старе цркве, о чему сведочи и податак да је 1878. године у њему службовао свештеник Стоил Поповић. Ово насеље налази се на пола пута између Бујановца и Прешева, а забележено је у литератури и као значајно историјско место - „Биљача на широком царском друму који је водио ка Цариграду“. Ово село помиње се у XIV веку, а у XVI веку су постојала два села – Доња и Горња Биљача. У време Турака, Срби су се бавили занатством и трговином. Више од половине Срба је расељено у периоду од 1878. до 1912. године. Од 1908. године почиње досељавање Албанаца, које је најмасовније у последњим деценијама XX века и које је пратило масовно исељавање Срба и Рома.
Извор: Епархија врањска
Најновије вести
14.05.2026 07:00
Књижара „Слово“: Скица за портрет руске царске породице
14.05.2026 06:59
Свети пророк Јеремија
13.05.2026 19:49
