Храм Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици је прославио у недељу, 24. маја 2026. године, своју крсну славу посвећену Светој солунској браћи Кирилу и Методију који су у деветом веку ширили писменост и јеванђељску истину међу словенским народима.

Светом Литургијом, у олтару најмлађег од четири православна митровачка храма, началствовао је протојереј-ставрофор Гавро Милановић, пензионисани парох сремскокаменички, а саслуживали су протојереј Миле Савичић и јереј Петар Перенчевић. Кумови овогодишње славе били је породица Ерак, док се из певнице дивним појањем оглашавала певничка група „Благослов”, под диригенстком палицом Тамаре Пајкановић.

После свете Литургије начињена је свечана литија око храма и парохијског дома. На трему испред храма у црквеној порти освећени су славски даров, а присутнима као домаћин обратио протојереј–ставрофор Саво Ракита, који је пренео молитвене поздраве и честитке Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског г. Василија и захвалио свим парохијанима који су дали допринос у изградњи и улепшавању храма. Празнично и слављеничко расположење пренето је у светосавски парохијски дом где је припремљена прва славска трпеза љубави.

Овогодишње молитвено славље имало је посебну димензију јер је уприличено на десетогодишњицу освећења храма Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици. Изградња храма почела је 2013. године да би три године касније у присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског г. Василија и Његовог Високопреосвештенства Митрополитита милешевског г. Атанасија на светој Литургији црква била и освештана. На име личног доприноса, труда и бриге око подизања храма, сремски архипастир је тада након чина освећења протојереју Сави Ракити уручио напрсни крст и достојанство протојереја–ставрофора. Подизање храма посвећеног Светој солунској браћи иницирао је управо митрополит Василије због чињенице да су Кирило и Методије баш на овим просторима ширили хришћанство на народном словенском језику и писму, након чега се један од равноапостолних просветитеља, Свети Методије, како се верује, овде и упокојио.

У протеклих десет година храм је окупио бројну и благочестиву парохију која је предвођена својим старешином, протојерејем-ставрофором Савом Ракитом додатно унапређивала његову лепоту и садржаје. Данашњи изглед фрескама осликаног храма предивне унутрашњости са уређеном портом и светосавским парохијским домом привлачи многобројне вернике из свих парохија са подручја града Сремске Митровице и околине. У овом храму поред молитвеног мира верници проналазе и многобројне душекорисне садржаје кроз заједничка дружења и традиционалне духовне, спортске и културне манифестације које свеке године окупљају мноштво народа, а нарочито деце.

Извор: Епархија сремска