После духовне вечери на платоу испред Саборног храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, где је окупљеним Ваљевцима говорио о Косовској етици данас, протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, разговарао је 25. јуна 2026. године и са штићеницима и васпитачима Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву.

Радостан што има прилику да се сусретне са штићеницима те установе и захвалан њеном духовнику, протонамеснику Дејану Трипковићу, протојереј Дејан Крстић подсетио је сабране на значење Косовске етике, оличене у опредељењу Светог кнеза Лазара за Царство небеско, као и на чињеницу да она може да се примени на сваког од нас данас.

„Од нас зависи да ли ћемо донети одлуку да ходамо путем истине, правде, љубави и жртве за другог, или ћемо се приволети земаљском, оним што нам је тренутно важно и пролазно, без обзира на последице“, рекао је ректор, подвукавши да су љубав према Богу и другом човеку свеза савршенства, конац који наше духовно ткање држи да се не распадне.

У наставку разговора ректор Нишке богословије је беседио о осећају кривице, савести, унутрашњем гласу који човек не може да угуши, премда, са друге стране, (човек) има изванредне механизме да умањи свој грех и оправда себе.

„Осећај кривице нас подсећа да се не враћамо на грех. Зато је важно покајање. Оно нас тера да животни правац покренемо у другом смеру, јер човек има потребу да се покаје, тражи и да да опроштај. Сваки човек је саздан као потенцијалан бездан љубави и милосрђа“, нагласио је беседник, говорећи потом поверењу Божјем у човека „јер Бог стално своју веру у човека потврђује.

У последњем делу свог излагања, протојереј Дејан Крстић  је говорио о снази љубави, чија је сила јача и од смрти: „Ако имамо Христа као праузор свега доброг, Он је љубав која нам се бесплатно дарује“, рекао је, свестан да љубав није ружичасто осећање, али подразумева жртву. „Волим човека онолико колико сам спреман да се жртвујем за њега“.

Извор: Епархија ваљевска