На празник Полагања часне ризе Пресвете Богородице, 15. јула 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије служили су свету Литургију у порти цркве брвнаре посвећене Светом великомученику Георгију у Брајковцу поводом славе „Земља живих“ - заједнице за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности.

Саслуживали су:, протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, архимандрит Онуфрије, јеромонах Николај, протосинђел Евстатије, протојереји- ставрофори Златко Димитријевић и Марко Митић, протонамесник Стефан Франовић, Владимир Стојковић и Бојан Чоловић, јереји Драган Каран и Бранко Милосављев, протођакон Никола Урошевић, ђакони Момчило Димитријевић, Лазар Марјановић и Дејан Јовановић.

– Заиста блажени су они слушају реч Божју и држе је. То су речи из уста самог Господа Исуса Христа, саме речи Божје. Ни на кога се оне не односе у тој мери колико на Пресвету Богородицу, чији празник данас празнујемо. Она је толико блиска у материнској, љубавној вези са својим Сином и Богом нашим и толико се издваја од свих осталих блиских Христу да се Црква не либи да је назове Пресветом. За све остале које пројављује као љубитеље Бога, који свој живот полажу за Бога и своје ближње, Цркава користи термин свети, а за Богородицу имамо посебан термин, Пресвета. Њена веза са Господом надилази све људске могуће везе. Она се једина удостојила да Он у Њој буде зачет, да се у Њој развија од заметка и да се од Ње роди на натприродан начин, не повредивши, већ сачувавши Њену девственост. Па ипак рађа се као један од нас у потпуности, са људском природом, видљивом, која може да се доживи, и божанском природом коју човек не може да види. Колико ми уложимо труда и остваримо благодат Божју коју добијамо у Цркви, а пре тога добијамо и природно, као створења Божја, толико је дубља наша веза са Господом и једних са другима. Пресвета Богородица има ту везу толико јаку да је нико не може достићи. Она је Његова Мајка и у Њему смо и ми Њена деца. Свако ко бива усиновљен од Господа постаје син Бога Оца, али уједно, овде на земљи, постајемо синови Пресвете Богородице. Без претеривања можемо Пресвету Богородицу да зовемо и волимо као сопствену Мајку. Они који се благодаћу Божјом приближавају Христу, истовремено се приближавају Његовој Мајци, Пресветој Богородици – беседио је владика Исихије и нагласио:

– На Богородичине празнике увек читамо исти јеванђељски одељак о Марти и Марији. Господ улази у село у коме посећује ове две сестре. Можда на први поглед није јасно зашто се баш тај одељак чита сваког Богородичиног празника. У овом јеванђељском одељку созерцавамо два типа односа према Богу, два типа побожности. Свака од њих је оличење два типа побожности. Марта служи Господу, угошћава Га, труди се око Његове удобности и гостопримства. Она обезбеђује практични део. Марија која је имењакиња Превете Богородице, она оличава созерцатељни део, онај део у коме се удубљујемо у Реч Божју, остављамо ствари овог света и припадамо својим бићем Господу. Када се супротставе та два дела један другом, онда Господ каже да је Марија изабрала бољи део. Она која је седела код Његових ногу и слушала Га. Али тако је само ако их раздвојимо и гледамо појединачно. У целовитој личности оба дела имају неопходну улогу и оба су подједнако вредна пред Господом. У Пресветој Богородици, као најцеловитијој и најсветијој личности, оба дела побожности су савршено сједињена. Зато нам Она и јесте узор побожности. Црква каже да се, поред Бога, Пресветој Богородици прво клањамо. Као Њени синови и кћери тражимо Њено заступништво пред Господом и Њену помоћ. Та два вида побожности у Пресветој Богородици, спојена су и Њеним пореклом. Она има царско порекло, од рода Давидова, и свештеничко порекло, од рода Аронова. Царско служење Мартин је део, а свештеничко служење је избор Марије, који се тиче ума, душе и побожности. Богородица је савршено интегрисала, не само у својој личности, већ и у јеврејском народу, та два вида побожности. Она је једина која се удостојила у целој људској историји да буде Мајка Божја. Та част и слава превазилазе све људско што можемо да замислимо. Православно исповедајући да су је родитељи на људски начин зачели и родили, исповедамо и ова два начина старозаветне побожности и њен врхунац, Пресвету Богородицу, кроз коју нам је дошао Господ Исус Христос. Када смо у Цркви онда смо целовити и покушавамо да подражавамо Христу, Богородици и свима светима који су своје богомдане личности и боголику природу обожили благодатним трудом и даровима. Свако од нас, иако смо тога недостојни, треба да се труди да своје грехе и недостатке, освести и не прихвата. Молећи свете и Цркву да нам помогну, треба да се боримо против греха. Тек уз то треба да чинимо и добро, јер је немогуће добро чинити ако се прихвата грех. Нека Бог да да молитвама Пресвете Богородице, чији спомен данас вршимо, имамо сличан подвиг и побожност и да сви заједно у Светој Цркви, спасавајући се, прослављамо Бога, једног у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

***

На крају Литургије вернима се обратио и Митрополит шумадијски г. Јован, захваливши епископу Исихију и свима који се брину о заједници у Брајковцу и помажу њен рад. По ломљењу славског колача уследила је трпеза Љубави коју су припремили штићеници заједнице са
својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.

Извор: Епархија шумадијска