Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је освештао 15. јула 20205. године, на празник Полагање ризе Пресвете Богородице, цркву посвећену том празнику на Влаху код Бијелог Поља.

По обављеном великом освећењу, владика Методије је служио свету  Литургију уз молитвено учешће многобројног верног народа. На крају Литургије преломљен је славски колач, а затим се митрополит Методије обратио сабранима архипастирском беседом, честитајући Богородичин празник и сверадосни чин освећења цркве на, како је казао, благословеном и прелепом узвишењу које символизује духовни узраст и висине у које сви појединачно и као народ треба да узрастамо угледајући се на своје славне претке. 

„Нека вам је на здравље и на спасење свето причешће и ово сабрање. Диван је и благословен овај данашњи дан, који много говори и много даје. Велике нам је дарове Господ дао. Дао нам је, прво, да будемо живи, увео нас је у матицу живота, дао нам је да будемо православни хришћани, Срби, потомци славних и великих људи, племенитих јунака и предака наших. Поред свих тих дарова, дао нам је и велику одговорност и не само дар да се овде, на овом месту, подигне црква за рекордно кратко време. Не памтим да се некад неки храм, не само овако брзо подигао, у брзини није неки квалитет и успех, него да је у том времену и временском оквиру кратком у којем је подигнут све било тихо, благословено налик Пресветој Богородици, ненаметљиво, непретенциозно, увек дајући другог у први план, дајући себе на жртву, служећи Господу и Пресветој Богородици“, беседио је Његово Високопреосвештенство и навео да, када је Миломир Ђаловић дошао код њега да тражи благослов да се овде гради храм, пре годину и по дана, није био сигуран да ће то све да буде онако како је испало.

„Многи људи долазе и траже да се граде храмови, и заједнице и братства многих наших места, села и планина, која се полако празне и пустоше. Пуне се градови, живи се неким потпуно другим, наметнутим стилом живота који усвајамо са свим оним што нам долази са окупацијом под коју потпада цео свет, а која се слатко и тако питко зове демократија. А онда, да се одрекнемо свих наших, традиције, предака, предања, историје и идентитета не бисмо ли се тада као нека безоблична аморфна маса утопили у нечије пројекте да будемо средства и оруђа за производњу профита, пљачку, израбљивање. Није то нова прича данас. Хиљадама година то траје на овој несретној земљи. Као сви што су долазили, Миломир је дошао једног дана, али кад сам видео како то и у којој атмосфери смиреној, молитвеној, скромној, а без резерве, предајући се и дајући се сви који су у овоме, поред Ђаловића, учествовали, људи из овог краја и шире, само ви знате који сте и на који начин овоме допринели; пре годину дана камен темељац се освештао и звона се подигла на овом храму, а данас, ево, у целости храм подигнут, живописан олтарски део, тако лепо живописан. То је тако ретко срести данас. Данас, у времену масовне производње где се трчи да се што више уради, науштрб естетике, лепоте, квалитета, да се што више послова заврши, да се што више новца, тако преко потребног, заради. Нисам ни знао ко ће ово да живопише, морам да вам признам, али кад сам видео атмосферу у којој се подиже овај храм стекао сам потпуно поверење, јер то људска рука најмање води“, казао је Високопреосвећени владика Методије. 

По његовим речима све је ово Пресвета Богородица са својим Сином довела довде са људима преко којих је могла да се манифестује божанска сила, лепота и благодат на челу са њиховим свештеником Миланом Станишићем: „Зато ми је пуно срце и зато ово улива наду да ће и ове нове генерације, које стасавају уз вас овакве људе и уз овакве храмове, који се подижу на оваквим местима, у којима људи истрајавају да остану и да овде живе и да се Богу моле, да своју децу овде васпитавају. Данас, кажу, да је немогуће да деца имају врлине поштовања, немогуће је да имају врлину захвалности, немогуће је да имају врлину солидарности и заједништва, немогуће је да имају врлину искрености ако се не темеље на традицији, вери, Литургији, Цркви, једном речју која све то у себи сабира и чува и преноси из генерације у генерацију. Кад видите децу да немају поштовања и да немају захвалности, да све подразумевају и очекују од другог, да немају заједништва и солидарности да деле ствари између себе, да једни другима помажу, да немају искрености, знајте да се не напајају на извору који је потекао из овог храма, извору воде живе и благодатних божанских енергија“.

„Највећи дар који може небо земљи дати јесте Црква у којој се савршавају свете тајне, која нас прихваћа кад се рађамо, у њој се крштавамо, у којој одрастамо, причешћујући се и учествујући на богослужењима, на Литургији која се зове Евхаристија, што значи захваљивање. Учимо се свим божанским врлинама, сазревамо као личности, слободне личности које се дају другима, живимо у заједништву, у молитви Богу и Пресветој Мајци Божјој. На крају тог нашег привременог, овоземаљског, животног пута, опет, нас Црква испраћа на онај свет одавде и предаје нас небеској Цркви, воинствујућа Црква која се овде бори за спасење сваке душе појединачно, торжествујућој Цркви која већ слави на небесима, предаје своје чланове, сигурно их провевши кроз ову долину плача и земаљски шар који се зове земља и овај земаљски привремени живот. Нека Бог благослови све оне који су се, на било који начин, овде потрудили по мери својих снага и могућности, љубави, пожртвовања које су имали за овај свети храм. Нека благослови све оне који ће се у њему молити и који се моле, све нас који смо се овде сабрали, све оне генерације које су буду овде подизале, одрастале, училе највишим људским и божанским врлинама, преко којих ћемо постати слични Ономе коме треба да постанемо слични и на чији лик смо призвани, а то је да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. Живели, Бог вас благословио“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије.

Митрополит је, том приликом, уручио грамате онима који су се највише истакли у подизању и изградњи светог храма, чија највећа лепота, по његовим речима, није у томе од којих материјала је саздан и саграђен, није ни по архитектонском изгледу и облику који му је дат, него се највише издваја по атмосфери у којој је грађен и у којој су се људи сабирали и уграђивали у њега.  „Никад ово овако не би било, не само брзо, него лепо, благодатно, величанствено, племенито и божанско, да се није велика благодат Божја на ово место излила. Нека тако остане и убудуће, нека ово буде место где ће да извиру божанске енергије којима ће генерације заједно са овом нашом да се напајају“, закључио је владика Методије. 

За показану љубав према Светој Мајци Цркви и несебичну помоћ пружену, нарочито, приликом изградње храма Полагања ризе Пресвете Богородице на Влаху код Бијелог Поља архијерејском граматом су одликовани: Милун Конатар, Марија Ђинђић, Славиша Булатовић, Жељко Ђаловић, Миљко Ђаловић, Драгиша Јеремић, Славко Недовић, Сава Шћекић, Драган Димитријевић. Епархија будимљанско-никшићка и парохија сутиванска и његњевско-бистричка заблагодарили су и: Зорану Горчанину, Војки Ракић, Слободану Ђаловићу, Олги Шћекић, Новаку Недовићу, Славку Тујковићу, Младену Плакаловићу, Гордани Олдаји, Драгославу Славковићу, Раду Лутовцу, Влају Цмиљановићу, Николи Божовићу, Светиславу Ћоровићу, Саву Лукићу, Мирку Ераковићу, Миленку Стојановићу, Далибору Јелићу, Ратку Јаћимовићу, Луки Радовићу, Ранку Кркаловићу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка