Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је обавио 21. јула 2025. године, на празник Светог великомученика Прокопија, мало освећење обновљене цркве Светог великомученика Димитрија у Колашину и у њој служио свету Литургију.

Саслуживали су: архимандрит Рафаило; протојереј-ставрофор Гојко Перовић; протојереји Раде Радовић и Никола Радовић; јереји Лека Вујисић, Игор Вујисић,  Александар Раковић, Братислав Радовић и Петар Милутиновић; јеромонах Гаврило; ђакон Ведран Грмуша; уз молитвено учешће верног народа. Појао је Дечји хор Светог Николе из Бијелог Поља. На малом входу митрополит Јоаникије је рукопроизвео свештеника Рада Радовића у чин протојереја-ставрофора, који је постао свештеник у временима када је Цркви Божјој то било најпотребније.

„У овим крајевима, осим монаштва манастира Мораче, задуго није било редовног свештеника, него се опслуживало како се могло и стизало, па је отац Раде био свештеник не само у Колашину, него и у Мојковцу и на Жабљаку. То је једна велика област, која је била затамњена тамом незнабоштва, богооступништва и мржње према Цркви. Није лако било свештенику да прође у мантији кроз град, а да не доживи некакве увреде или подозрења, а богме и јато шпијуна је гледало шта ће свештеник рећи, где ће отићи, сести и шта ће учинити. Међутим, ти си храбро узео крст Христов у то време и вршио си своју службу часно, посећивао народ, служио свете службе, крштавао, венчавао, вршио опела, посећивао своју паству на славе. И тако полако сузбијао то зло које се било испртило на овај народ и припремио, хвала Богу, места за нове свештенике, те сад имамо парохије у свим тим крајевима. Врло живе цркве се подижу, старе се обнављају, нове се граде, пропојали свети храмови“, казао је владика Јоаникије, додавши:

„Ја мислим, оче Раде, да мораш бити срећан и задовољан што је Бог благословио твоју службу, а и ти си дао све од себе, све што си могао. И наравно, хвала Богу, дочекао да одеш у мировину, али и даље служиш Господу Богу и певаш у славу Божију. Ово одликовање, које си данас примио, желимо да ти буде не само награда за досадашњу твоју службу, него да ти буде једно ободрење за будућу твоју свету службу коју вршиш, да што чешће служиш свете Литургије и помажеш млађим свештеницима, јер видимо да ти Бог даје снаге и крепости“.
По отпусту, честитајући празник и чин освећења храма, сабранима се архипастирском беседом обратио митрополит Јоаникије који је подсетио на речи Светог апостола Павла, који каже да је веру примио од Бога са неба, не од људи, као и Светог апостола Јакова, који у својој посланици говори да сваки добри дар и сваки савршени поклон силази силазио одозго од Бога Оца светлости.

„Тако је Свети апостол Павле на путу за Дамаск, као гонитељ хришћана, био обасјан светлошћу са неба и од тог момента он је потпуно променио своје мишљење, добио је заправо пуноћу свете вере православне. Он је био старозаветни човек и мислио је да Христос проповеда неку веру која није у сагласности са Мојсијевим законом  и због тога је постао гонитељ хришћана. Није дошао до дубље суштине закона Господњега, него је до тада био површан у односу на оно што је добио касније када га је Господ срео и обасјао својом светлошћу“, беседио је Митрополит, додавши да је после тога Свети апостол Павле чинио све да окаје своје грехе. Свети апостол Павле је своје грехе окајавао тако што је проповедао Јеванђеље Божје које је примио са неба и од Бога, од самог Христа васкрслог, који га је обукао, кроз свето крштење, у силу са висине и укрепио и оспособио те је он проповедао Јеванђеље по целом тадашњем уређеном свету. На крају је своју веру посведочио и својом крвљу и жртвом за Христа, био је посечен мачем у Риму. После њега, око три стотине година на исти начин је био просвећен један војвода из војске цара Диоклецијана, Свети великомученик Прокопије, за кога се говорило да је био веома омиљен и да је цар у њега имао велико поверење. Зато што је био храбар и способан, цар му је давао да извршава, као војвода римске војске, важне задатке. Али када је цар послао Неанија – Светог Прокопија да гони хришћане у Египат, пошто је он био до тада незнабожац, и он је, као некад Савле – апостол Павле, био изненада просвећен, као што ће касније бити просвећен и Свети цар Константин јављањем Крста Господњега“.

„И не само да је видео Крст Господњи својим духовним очима, него је његовом силом био сав просветљен и преображен. И рекао му је Господ: Овим побјеђуј! Пошто је родом био из Јерусалима, он је отишао и ослободио Јерусалим од Арабљана, Исмаилићана. И он је исто доживео то да је вера од Бога и да је сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго од Оца светлости“, казао је владика Јоаникије, подсетивши да Свети Прокопије није веру наследио, већ да је био васпитан од своје мајке у паганству и у идолослужењу.
Господ је Светог великомученика Прокопија просветио и обратио, дао му такву силу Божје мудрости, обукао га као апостола Павла у силу са висине, тако да је он, када је дошло време да покаже своју веру, скинуо са себе појас војводски и одличја и бацио пред судију, показавши тиме да је он само војник Цара небеског. „И пострадао је за Христа, оставивши све земаљско, жртвујући се за Христа Господа, узишавши са Њим на Његову голготу, да се сједини са Христом распетим, да би се сјединио и са васкрсењем Христовим и са Његовом победом над смрћу и да би кроз своју жртву ушао у вечно Царство Христово које је нетрулежно и непропадљиво. Показује се, драга браћо и сестре, да су хришћани со овоме свету, со земљи да се она не би покварила, а посебно драгоцена со земљи су свети мученици Христови, који су се, надахнути Духом Светим, одважили да жртвују своје животе за Христа. И то није било само у апостолско време и у време гоњења Цркве до цара Диоклецијана, него је кроз цијелу своју историју Црква сведочила своју веру врлинама, добротом, љубављу, жртвом, а кад је било потребно и животима многих хришћана“.

Митрополит је подсетио на безбројно јато светих мученика Христових који су пострадали у 20. веку од безбожних комуниста у Русији, али и код нас у време комунизма. „Многи су страдали, не мислимо само на страдање оних који су били побијени и који су пролили своју крв, него сви хришћани после 1945. године ако су хтели да остану Христови, Божји, лишавали су се свега на овом свету да би веру одржали. И било је многих, и не треба их заборавити, који нијесу хтели оставити своју веру, своју крсну славу, своју крсну свећу, ради положаја, повластица које су могли добити да су то учинили. Али знали су они шта је важније – да сачувају свој образ и душу, да оставе у наслеђе својој деци добар пример“, рекао је владика Јоаникије, поменувши Ћира Радовића (оца митрополита Амфилохија) као једног од оних који су ишли стопама Христовим и сведочили свету веру православну. По његовим речима то мало стадо је представљало семе за ову духовну обнову Цркве, која се догодила:

„Ево, данас смо одликовали нашег оца Рада који је у тешким временима примио крст свештеничке службе и часно је вршио и са пастирском љубављу пазио своје стадо и Бог га је зато наградио. После њега основале су се парохије на великој области коју је он опслуживао: на Жабљаку, у Мојковцу… и сад имамо на том подручју више свештеника и монаха. Зато смо нашега оца Рада данас одликовали чином протојереја-ставрофора. Нек му буде срећно и благословено!“
Потом се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије захвалио свима који су се потрудили око обнове светог храма и уређења простора око цркве, најавивши да ће до Лучиндана, ако Бог да, бити подигнут нови споменик блаженопочившем митрополиту Амфилохију. Посебно заблагодаривши двојици великих добротвора светог храма, митрополит Јоаникије је архипастирским граматама одликовао господу Новицу Драгојевића и Веселина Шћепановића из Колашина, за хришћанску љубав и добра дела која чине у славу Божју, а нарочито за помоћ у обнови храма Светог Димитрија у Колашину.

„Надамо се у Бога да ћемо брзо започети и Саборни храм овде у Колашину, само са слогом и љубављу да све чинимо, па ће Бог дати добро. И ако тако будемо чинили, са слогом и љубављу, онда ће нам Бог дати у свему да успемо. Амин, Боже дај“, поручио је митрополит Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска