Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио 29. јула 2025. године, на празник Светог свештеномученика Атиногена, у Цетињском манастиру помен пострадалим јунацима Вучедолске битке.

- Славну битку на Вучјем долу, која се водила за ослобођење Херцеговине од петовековног турског ропства, предводио је књаз Никола. Божја воља је била да црногорско-херцеговачка војска предвођена књазом Николом победи далеко бројнију и спремнију турску војску. Бог је дао честитом кнезу да извојује славну и велику победу на Вучјем долу. Просто је невероватно, кад упоредимо податке ратних резултата с једне и с друге стране, како је мала црногорско-херцеговачка војска, недовољно опремљена, недовољно обучена, могла дочекати, али још више како је могла победити велику турску силу коју су предводиле тројица паша.Прослава Вучедолске битке у нашој Цркви и народу се увек везивала за празник Светог свештеномученика Атиногена. Заиста величанствена побједа, али ту није одлучивала само храброст која није била спорна, него понајвише Божја милост. Та Божја милост се излила на јунаке не само због њихове храбрости, него и због њихове једнодушности, због њихове спремности на жртву, због њихове спремности да се боре за слободу до смрти. Није било поделе међу њима као што их данас има. То је био један народ, један језик, једна вера, једно исто опредељење – за слободу, за отаџбину. Очигледно да се Божја милост излила молитвама Светога свештеномученика Атиногена и зато прославу Вучедолске битке, увек смо везивали за свеца, не за датум поручио је владика Јоаникије и наставио:

- Књаз Никола је саградио Саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу за покој душа свих јунака који су изгинули на херцеговачком ратишту. Књаз Никола са својом војском је ослободио велики део Херцеговине и проширио Црну Гору, али је његов даљи поход за ослобођење и остатка Херцеговине од турског ропства зауставила Аустроугарска, припретивши да ако настави даље од Невесиња, где је био стигао, да ће осим са турском војском имати проблем и са аустроугарском војском. Највише радости и славља због победе црногорске војске на Вучјем долу било је на Цетињу. Говорило се да је победа на Вучјем долу лек наших косовских рана. Свака битка, свака победа и свако јунаштво наших предака тумачили су се баш у светлу косовског завета и косовског опредељења. То је тако било и ми желимо да сачувамо памћење и традицију. Нећемо да је бришемо. Сећајући се данас ове велике битке и свих јунака који су живот дали за ослобођење Херцеговине од Турака, сећамо се посебно и књаза Николе, зато што је ово битка коју је он лично предводио и ова битка је један од његових највећих успеха, али ми данас истичемо и сећамо се и побожности књаза Николе, који је, када је видео да му је Бог дао победу и када је нагрнула турска војска да бежи пут Билеће са Вучјега дола, само заблагодарио Богу: Слава ти Боже и Свети Василије Острошки!

Битка на Вучијем долу, у којој су Црногорци и Херцеговци потпуно поразили турску војску, једна је од пресудних у ослобађању Херцеговине и Црне Горе од турске власти и једна од највећих битака у српској историји. Одвила се 1876. године.

Извор: Митрополија црногорско-приморска